Финансије Српске подсјећају на Дафину и Језду

Финасијско раскућавање Републике Српске достигло је врхунац. У посљедњих 10 година, власт, на челу са СНСД – ом, платила је невјероватних милијарду марака због унутрашњег и спољашњег дуга. И краја задуживању очигледно нема. Док банке које купују државне хартије од вриједности зарађују, представници власти одмахују руком с тврдњом да је Српска стабилна. С друге стране, стручњаци упозоравају да ће посљедице бити болне.

Република Српска 08.11.2023 | 20:02

Влада Републике Српске не престаје да прича о обећаној земљи. Међутим, финансијски вртлог у коме се нашла све више се запетљава.

Власт, на челу са СНСД-ом, у посљедњих десет година је само на име камате за спољни и унутрашњи дуг, платила чак милијарду марака, што је званични податак Министарства финансија Републике Српске.

У преводу, маћехински однос институција Српске према сопственом народу, коштао је сваког грађанина око 1200 марака. Убрзано задужење грађана настављено је и након санкција високим званичницима, јер су страни инвеститори ударили финансијски блок Српској. Влада Српске је спас покушала да пронађе на домаћем тржишту.

„Да смо ми под санкцијама, и то жешћим, а не тихим када су у питању финансијска тржишта. Али ето ипак се ми сналазимо, и исплаћујемо све на вријеме“, рекла је Зора Видовић, министар финансија РС пред народним посланицима.

Влада Српске се паметно досјетила да домаћим банкама продаје државне хартије од вриједности по енормно високим каматама, од 6 до 7 одсто, док се те камате, примјера ради, у Федерацији БиХ крећу од 3 до 4 одсто.

"Пошто је Влада Републике Српске објавила већ у посљедњих 5,6 пута да је вољна да дају, од лондонске берзе до бањалучке, по камати од 6 одсто, питање је које банке имају потенцијал да купе те обвезнице", каже економиста Зоран Павловић.

А у лову у мутном, банке су пронашле своју корист. На који начин? Наизглед добре понуде банака које су напрасно повећале каматне стопе на штедњу грађана до невјероватних четири и по одсто, имају сасвим другу позадину. Јер повећањем камата на штедњу, банке покушавају да повећају своје залихе новца, да би имали чиме да купе обвезнице Српске и тако зараде.

"Свака банка према својим тржишним критеријумима одређује своја правила игре, колике ће им бити камате и на који начин ће пословати. Процјена банке је да ће хоће сигурнији прилив новца кроз депозите, и онда даје и већу каматну стопу, односно пријевремену каматну стопу", каже Берислав Кутле, предсједник Удружења банкара БиХ.

Став да овакве каматне стопе на штедњу грађана показују повољнију економску ситуацију у РС, у односу на Федерацију БиХ, у домену је илузије, поручују стручњаци.

"С једне стране имамо високе каматне стопе, по којима се Република Српска задужује, што говори о неповољној ситуацији РС и да не може лако пронаћи инвеститоре и купце за обвезнице. И сада банке препознају ту свој интерес па привлаче штедише како би њихов новац инвестирали у ова улагања", каже економиста Игор Гавран. 

Све неодољиво подсјећа на случај Дафина и Језда из деведесетих година у Србији, када је кроз двије инстант банке, пропало око 450 милиона марака од 150 хиљада штедиша. Од тада до данас постоје сумње да превара вијека није била могућа без државног амина.

(БН)