Минималац од 1050 лијепо звучи, али тешко остварив

У Федерацији Босне и Херцеговине прије неколико дана предложено је да минимална плата, умјесто досадашњих 596, буде 1000 марака. А како је у ријечима владајуће странке Република Српска бољи ентитет, након одлуке Федерације, Додик је у јавност изашао са приједлогом да минималац у Српској износи 1050 марака, умјесто досадашњих 700.

Реченицу да је Република Српска финансијски стабилна имали смо прилику да од владајућих чујемо безброј пута. Исту реченицу предсједник Српске Милорад Додик још једном је употријебио, казавши да ће Српска измирити све своје обавезе до краја године, али и повећати минималну плату на 1050 марака.

„Плата од 1050 марака мислим да ће бити нешто што ће побољшати могућности да радници овде планирају и остану што је могуће више, са платама које су овде достојне за живот“, истакао је Додик.

На први поглед звучи одлично, ал на други значи пропаст привреде. Додик је обећао, али се није запитао да ли је то изводљиво.

Свјестан је, каже, да ова одлука може да угрози пословање, али га то није зауставило у обећањима. Из пословне заједнице кажу да ће, у случају провођења ове одлуке, доћи ће до велике штете за привреду Српске. Предсједник има право да уништи привреду, пошто је он изабран на изборима, кажу послодавци.

„Уколико дође до драстичног повећања најниже плате, реално је очекивати неколико десетака хиљада радних мјеста која ће бити угашена, неколико значајнијих компанија, можда и педесетак, неће моћи наставити своје функционисање, тако да у суштини вјерујемо да ће ова ситуација бити превазиђена кроз разумијевање Владе Републике Српске“ истиче Саша Аћић, директор Уније послодаваца Републике Српске.

Економиста Марко Ђого сматра да је овај потез ризичан и да би се у случају раста минималне плате на 1.050 КМ угасило око седам хиљада радних мјеста у области текстила, коже и обуће. 

„Ако се не би угасило, остао би тек мали, најпродуктивнији дио. Тешко да се према иностраном купцу могу тако брзо повећати цијене, јер се ради о свјетској конкуренцији. У тој индустрији, око 75 посто трошкова је радна снага. Та индустрија тешко да би опстала. Терет повећања минималне плате у толиком износу не може ићи у потпуности на терет послодаваца“, тврди Ђого.

Захтјеви за повећање минималца су нереални, кажу економски стручњаци, и додају да би то било додатно оптерећење за послодавце, а што би угасило многа постројења. Рјешење виде у смањењу оптерећења на плате, које како тврде, сада износи 65 одсто на нето исплаћену плату. 

"Тврдим, и то је нешто иза чега сигурно стојим, да када бисмо смањили оптерећење на 50 посто, округлих 50 посто, сваки послодавац би то платио и не би тражио начин да подигне готов новац и да тако стимулише своје раднике. На тај начин би фондови били у бољем пуњењу него што је то данас, али ви немате с ким да разговарате“, истиче економиста Зоран Павловић.

 Из Савеза синдиката Срспке казали су да им је приједног предсједника прихватљив и да представља добру мјеру за повећање свих плата.

Међутим, ни они нису сигурни да ли је ово повећање изводљиво у једном кораку.

(БН) Фото: Илустрација/Агенције