Новинари и географи у Српској најдуже чекају посао

Факултетска диплома већ одавно није гаранција за брзо запослење, што најбоље знају географи, новинари и професори физичког и здравственог васпитања који најспорије напуштају евиденције незапослених са високом стручном спремом у Републици Српској.

Република Српска 06.11.2023 | 08:38

Слаба потражња за овим кадром присутна је већ дуже вријеме и то углавном због неповезаности тржишта рада с образовним профилима и уписном политиком коју креирају високошколске установе.

Потврђују то и у Заводу за запошљавање Републике Српске, гдје кажу да радници природних наука - географије, професори физичког и здравственог васпитања, дипломирани журналисти (новинари) најдуже чекају на посао, са просјечном дужином чекања више од три године.

"Дипломирани педагози на посао у просјеку чекају више од двије године", казали су из Завода.

Како су рекли, најбрже до запослења долазе професори математике и физике, професор информатике, дипломирани фармацеути, љекари, дипломирани инжењери пољопривреде те дипломирани инжењери електротехнике.

Истичу да је просјечна дужина чекања на запослење до годину дана.

 "Битно је напоменути да послодавци исказују интерес за запошљавање дипломираних економиста и дипломираних правника иако су у највећем броју пријављени на евиденцији незапослених. Ово оправдава чињеница да готово свако предузеће има потребу за запошљавањем и економисте и правника, али због прилива лица из образовног система поменутих занимања имамо овакву слику", појаснили су из Завода.

Како су истакли, просјечна дужина чекања на евиденцији незапослених лица зависи прије свега од степена стручне спреме, занимања које лице има, додатних знања и способности које посједује, покретљивости ван мјеста пребивалишта, колико је активно у тражењу посла, броја исказаних потреба у том занимању, као и од броја незапослених лица евидентираних у том занимању.

"На евиденцију незапослених Завода за запошљавање Републике Српске до краја септембра ове године пријављено је укупно 60.198 лица, што је за 6.306 или 9,5 одсто мање у односу на исти период прошле године када су била евидентирана 66.504 незапослена лица", закључили су из Завода.

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, казао је за "Независне новине" да оваква ситуација осликава тржиште рада.

"Првих има превише, а премало радних мјеста у њиховом занимању. Других премало, а више радних мјеста. Први треба да се преквалификују, а други ће бити у позицији да бирају гдје ће и за колико новца радити", казао је Аћић.

О ситуацији на тржишту рада рачуна није водила ни Биљана Поповић, дипломирани педагог, која каже да је већ скоро пет година како је дипломирала, а још није нашла посао у струци.

"Дошла сам у ситуацију да након завршеног факултета више не могу да бирам, и то својом грешком, јер нисам водила рачуна о томе који су кадрови потребни послодавцима", казала је она.

(Независне)