Отплата дуговања угрожава ликвидност буџета Српске

„Ребалансом буџета предвиђено је да се Република Српска у овој години задужи за додатних милијарду и 161 милион КМ, што је рекордно задужење у једној години. Отплата дуга у 2023. години износи 988 милиона на главнице и 190 милиона на камате, што у збиру износи милијарду и 178 милиона.

То значи да нас дневно задужују за 3.180.000, а дневно враћам у овој години 3.227.387 и онда се питамо зашто нема више за борце, зашто су законом о дјечјој заштити искључили из права оне који су добили 750 марака, а изгубили дјечији доплатак“, изјавила је ово на прес конференцији Јелена Тривић, предсједница Народног фронта, саопштено је из НФ.

Тривићева је упозорила на неконтролисано задуживање Републике Српске годинама, те је додала да са сигурношћу може тврдити да отплата дуга угрожава ликвидност буџета и да проблем дуга не може бити ријешен констатним повећањем годишњег износа додатног задужења.

Она је рекла да се Влада Републике Српске понаша по принципу жедног човјека који жеђ покушава да угаси морском водом – краткорочно осјети олакшање, али дуговорчно упада у све веће проблеме. 

„Проблем дуга се не може ријешити констатним новим већим задужењем, већ рационализацијом трошкова, јачим и неселективним радом пореских органа, стварањем услова за динамичнију привредну активност, али све ове шансе за реформе владе континуитета су изгубиле. То не може да уради ова влада јер спирала дуга је већ увелико кренула“, истакла је Тривићева, те додаје:

„Истовремено, из Управе за индирекнто опорезивање имамо званичну информацију да је наплата прихода од индиректних пореза за првих 10 мјесеци ове године већа за 588 милиона КМ у односу на исти период лани. Због сервисирања спољног дуга, Република Српска то повећање неће осјетити.“ 

Тривићева каже да што се тиче стања дуга, и даље имамо ситуацију да смо реално двоструко задуженији од Федерације БиХ, с обзиром на то да њихов дуг износи 6,4 милијарде, а дуг Републике Српске 6,1 милијарду, а да су они двоструко веће тржиште и по броју становника и по бруто домаћем производу. Стога се поставља питање у које сврхе су утрошена силна средства која је добијала Република Српска путем задужења.

Она такође истиче да је ниво страних инвестиција у Републику Српску на рекордно ниском нивоу што показује кључну слабост нашег економског система – неповољне политичке прилике у Републици Српској диктирају економске неприлике.

Ниво страних инвестиција у последње три године је на нивоу статистичке грешке од око 200-300 милиона КМ и углавном се односи на задржане зараде већ постојећих страних субјеката, а не на нове инвестиције.  

„Све ово показује да ће политика заоштравања, тензија, урушавања основних људских слобода, политичке нестабилности коју је посебно након општих избора 2022. године креирао режим у Републици Српској, несумњиво водити економској нестабилности и слабљењу Републике Српске у економском смислу“, закључује Тривићева. 

(БН)