Америчка црна листа доноси тешке проблеме појединцима и стеже обруч оним који су са њима у контакту

У позадини свега, америчке санкције узимају маха. Вијест о томе да су интернет странице институција Републике Српске недоступне за претраживање, многи су одмах повезали с претходним одлукама Американаца да појединце у Републици Српској ставе на америчку црну листу.

Република Српска 01.11.2023 | 17:30

Наиме, Влада Републике Српске користила је домену америчке компаније Версигн. Шта се тачно у пракси догодило за Н1 је појаснио професор на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, Саша Мрдовић.

“Најједноставније, лаичко објашњење онога што се десило је уствари је да именик који омогућава претварање доменских имена у ИП адресе, односно који претвара влдарс.нет у ИП адресу, нешто слично попут именика који претвара имена у бројеве телефона, запис који је постојао за владарс.нет је обрисан.

Односно, било ко ко покушава да приступи било којој интернет услузи, било да се ради о wеб локацијама Владе или маиловима, биће му речено да његов рачунар не може пронаћи рачунар који пружа ту услугу, односно сервер Владе Републике Српске”, појашњава професор.

Не раде странице Владе РС, бијег у виртуални свијет Србије

Тај запис, како се претвара то име владарс.нет у ИП адресу коју рачунари користе за комуницирање, и даље постоји у Телекому Српске, “међутим прије него што неко сазна да треба питати Телеком Републике Српске он се мора обратити централном серверу доменских имена који онда показује, аха, сад се с тим питањем обратити Телекому РС.

Тај запис да се треба обратити Телеком Републике Српске је недоступан. Владарс.нет је закупила тај домен, мислим то су јавно доступне информације од фирме која се бави управо тим записивањем у именике, тај уговор важи негдје до фебруара 2025. године. Да ли су они то укинули или фирма Верисигн која управља тим доменом, која преусмјерава све испод, то већ није јавно доступна информација”, каже Мрдовић.

Wеб локације Владе Републике Српске исправно раде, али њима се не може приступи.

“Могу се обратити другој компанији која би урадила то пресликавање и изнајмљивање домена, рецимо владарс.нет а за сваки од тих домена постоји компанија, овдје је Верисигн која управља тим доменом, онда друге компаније од ње купе поддомене, тако врше препродају тога. Рецимо за БиХ конкретно УТИЦ је надлежан за управљање бх. доменом.

За .нет домен постоји већи број компанија које то продају, ја сам увјерен да нису све америчке, јер је то комерцијална услуга која уопште није скупа, она кошта десетак, двадесет долара годишње. Могуће да постоји могућност да се опет то на нивоу Верисигна који ради то пресликавање онемогући. Али то ми је чудно јер то су комерцијалне фирме, немају никакве везе с америчком Владом”, закључује професор Мрдовић.

Уредник портала Цапитал.ба, Синиша Вукелић сматра како ће Влада Републике Српске узети српску домену РС, умјесто босанскохерцеговачку БА, коју је спомињао професор Мрдовић, као што је то учинио претходно и предсједник Српске, Милорад Додик након што му је угашен званични Yоутубе канал.

Но, бијег у виртуални свијет Републике Србије, тек је један од проблема с којим се санкционисани појединци могу суочити. Битно је да ће посљедице осјетити и грађани, напомиње Вукелић.

“Блокирањем портала Владе Републике Српске, инспектората, предсједника РС, један је од очитих примјера какве су посљедице уколико се налазите на црној листи. То је само једна од посљедица. Претпоставка је шта се десило, када дођете на црну листу, свим компанијама америчким је препорука да не смију сарађивати са таквим лицима.

Компанија код које је, претпостављам, похрањен и закупљен сервер наших институција је америчка компанија која је послушала своју власт и вјероватно отказала ту услугу. То је запрепашћујуће јер и грађани Републике Српске трпе ту посљедицу јер им је ускраћено електронско комуницирање и сазнавање информација од највише извршне власти у Републици Српској. Не можете доћи до прописа, не можете бити обавијештени о неким конкурсима, тендерима итд”, каже Вукелић за Н1.

Стопирање пројеката и тихе санкције

Посљедице се виде и на другим странама, властима је све теже доћи до нових извора финансирања буџета, нису овај пут изашли на међународно тржиште да прикупе новац, за отплату дугова као што су то радили у претходном периоду задужујући се на бечкој и лондонској берзи, напомиње овај новинар.

“Банке из иностранства не желе да финансирају неке пројекте, Њемачка је неке пројекте већ стопирала, немамо најаву сарадње с ММФ-ом, новог аранжмана, међународни велики инвеститори зазиру од тога да дођу у земљу у којој је цијели политички врх под санкцијама. То показује њима да је ту клима изузетно нестабилна”, поручује уредник Цапитал.ба.

Постоје прикривене, тихе санкције, што је потврдила и министрица финансија Зора Видовић, тако да то увјеравање да нема никаквих посљедица уопште није тачно, става је Вукелић, осврћући се на изјаве Милорада Додика како њега, нити остале санкционисане то не погађа, с обзиром на то да нити посједују имовину у Америци нити тамо планирају ићи.

Но санкције су много више од тога. Јохн Смитх, први директор ОФАЦ-а, је у интервиеwу за Н1 појаснио и сљедеће:

“Имајте на уму да се америчке санкције примјењују на особе из САД-а, на америчке компаније, у јурисдикцији Сједињених Држава. Дакле, оно што санкције значе је да ја као Американац, ниједна америчка компанија, ниједан амерички појединац или ентитет не можемо имати посла са било којим појединцем или ентитетом који је стављен на листу санкција.

Незаконито је да било ко то ради. Дакле, они могу имати широке импликације због широких ефеката америчких компанија, америчког долара и других, како се користе широм свијета. Сада, иако је фокус на Американцима, то такође значи да особе које нису из САД-а не могу користити људе попут мене, не могу користити амерички долар.

Не могу користити робу поријеклом из САД-а у било којој ствари која се може односити на санкционисане стране. Дакле, то би утицало на Вас, у Вашем региону, утицало би на било кога било гдје у свијету. Не можете укључити особе из САД или технологије или финансијске услуге и било шта што има везе са овим људима или овим компанијама.”

Проблем и отварање рачуна у иностранству

У разговору с појединим стручњацима из банкарског сектора, проблем за појединце који су на америчкој црној листи, могло би бити и евентуално отварање рачуна у иностранству, с обзиром на то да банке, иако нису америчке, имају дискреционо право да одбију сарадњу с лицима која јесу дио америчких санкција, и то, кажу нам, није риједак случај.

Врло тешко је пронаћи финансијску институцију која не ради по америчким стандардима или нема никаквог дотицаја с САД-ом. Кажу из банкарског сектора, особа с црне америчке листе отежано је отварање банковних рачуна, али и само картично плаћање.

Да америчке санкције нису за изругивање, како то углавном ради Милорад Додик, можда најбоље показују искуства неких од санкционисаних која су пренијели појединим медијима.

У политичком смислу сте под једним ембаргом, каже новинар Синиша Вукелић.

“На танком леду код међународних представника. Видимо да политички врх Републике Српске врло мало има дипломатских састанака са високим званичницима из свијета, јер очигледно избјегавају да се састају с особама на црној листи. Не препоручују својим компанијама да овдје инвестирају. И то говори да смо под највећим санкцијама од ‘95. до данас”, закључује Вукелић.

Посљедњим америчким санкцијама обухваћени су и најближи чланови породице Милорада Додика, син и кћерка Игор и Горица. Подсјетите се детаља због којих су доспјели на листу на овом линку.

Иначе, једна од кључних карактеристика америчких санкција је и та да они који су на црним америчким листама, не могу путовати у САД, пословати, имати рачуне, нити располагати евентуалном имовином на теротирији САД-а или куповати исту.

Осим Милорада Додика, на америчкој црној листи су Игор Додик, Горица Додик (његова дјеца), Ален Шеранић, министар у Влади РС, Жељка Цвијановић, чланица Предсједништва БиХ из РС, Радован Вишковић, премијер Републике Српске, Милош Букејловић, министар у Влади Републике Српске, Ненад Стевандић, предсједник НСРС, Драган и Слободан Станковић, бившем првом човјеку ВСТВ-а, Милану Тегелтији.

На црној америчкој листи су; државни тужитељ, Дијана Кајмаковић, бивша главна државна тужитељица, Гордана Тадић, бивши директор ОСА-е, Осман Мехмедагић, бивши премијер ФБиХ, Фадил Новалић, функционер СДА, Асим Сарајлић, држављанин БиХ који се повезује с наркокартелима, Един Гачанин, санкције америчке уведене су и Маринку Чавари из ХДЗ-а.

(Н1) Фото:Н1