"Власт жели обрачун са онима које не контролише"

“Слобода говора у Републици Српској увелико се гуши, а на удару су и невладине организације које сматрају да је овај закон сам по себи парадоксалан. Забрана кориштења страних фондова је лицемјерство”, истакли су представници невладиног сектора током гостовања у рубрици “Без увијања” у Јутарњем програму БН телевизије. 

Република Српска 31.10.2023 | 10:28

Власт која пропагира једноумље уводи друштво у репресивни систем, у којем нема простора за критичко мишљење, сматрају из невладиног сектора.

“Власт очигледно жели да се обрачуна са свим неистомишљеницима, тако што ће овим законом етикетирати сва удружења грађана који се финансирају иностраним новцем. На тај начин, власт као да жели да крене у обрачун са свим оним организацијама које она не контролише и на које нема никаквог утицаја”, каже Дамјан Ожеговић, “Транспаренси интернешнел” .

“Не треба да заборавимо да се сама власт, прије десетак година, обавезала да ће своју правну тековину усклађивати са европским стандардима и европском Конвенцијом о људским правима, тако да се никако не може рећи да је овај њихов корак дио тог усклађивања. Овај закон доводи до дискриминације и подређеног положаја цивилног друштва у Српској, које неће бити у прилици да се залаже за остваривање људских права”, истиче Мирјана Ћускић, Хелсиншки одбор за људска права.

Ожеговић пита зашто се власт противи страним донацијама које користе невладине организације, а истовремено прихвата европске фондове преко којих је реализовала бројне капиталне пројекте.

“То је заиста лицемјерство доносилаца одлука који користе та средства како би промовисали себе кроз реализацију капиталних пројеката, док тај исти новац који би користила невладине организације, а којих  чини независним у односу на власт, заправо смета властима”, тврди Ожеговић.

Када систем подилази појединцу, онда на друштвену сцену ступа његова мистификација, а улога обичног грађанина пада у други план, сматрају из Хелсиншког одбора за људска права.

“Никад није важна улога појединачних политичких актера, већ улога страних донатора, а потом и наших грађана који поштено плаћају порезе и доприносе, у складу са фискалним и порезним законима. Због тога је бесмислено говорити како је политичка партија или појединац заслужан за то што грађани живе или ће живјети боље”, сматра Ћускић.

Борба против наметања бесмислених закона је врло једноставна, сматрају из невладиног сектора.

“Једини наш захтјев јесте да се ово предложено рјешење повуче, јер се не може унаприједити”, каже Ожеговић. 

“Често се погрешно коментарише рад невладиних организација, јер је замагљен од бројних политичких наратива и ставова, а који штете њиховом угледу. Зато је кључно питање – зашто власт не финансира организације које се баве заштитом људксих права и зашто не прихватају другачије мишљење на друштвеној сцени”, поручује Мирјана Ћускић, Хелсиншки одбор за људска права.

Очигледно је да је Законодавство у Српској продужена рука извршне власти, те да је улога Народне скупштине сведена на легализовање њихових идеја, тврде представници невладиних организација, додајући, да је такву политичку контролу потребно ускладити са агендом људских права и приоритетима цивилног друштва.

(БН) Фото: БН