"Vlast želi obračun sa onima koje ne kontroliše"

“Sloboda govora u Republici Srpskoj uveliko se guši, a na udaru su i nevladine organizacije koje smatraju da je ovaj zakon sam po sebi paradoksalan. Zabrana korištenja stranih fondova je licemjerstvo”, istakli su predstavnici nevladinog sektora tokom gostovanja u rubrici “Bez uvijanja” u Jutarnjem programu BN televizije. 

Republika Srpska 31.10.2023 | 10:28

Vlast koja propagira jednoumlje uvodi društvo u represivni sistem, u kojem nema prostora za kritičko mišljenje, smatraju iz nevladinog sektora.

“Vlast očigledno želi da se obračuna sa svim neistomišljenicima, tako što će ovim zakonom etiketirati sva udruženja građana koji se finansiraju inostranim novcem. Na taj način, vlast kao da želi da krene u obračun sa svim onim organizacijama koje ona ne kontroliše i na koje nema nikakvog uticaja”, kaže Damjan Ožegović, “Transparensi internešnel” .

“Ne treba da zaboravimo da se sama vlast, prije desetak godina, obavezala da će svoju pravnu tekovinu usklađivati sa evropskim standardima i evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, tako da se nikako ne može reći da je ovaj njihov korak dio tog usklađivanja. Ovaj zakon dovodi do diskriminacije i podređenog položaja civilnog društva u Srpskoj, koje neće biti u prilici da se zalaže za ostvarivanje ljudskih prava”, ističe Mirjana Ćuskić, Helsinški odbor za ljudska prava.

Ožegović pita zašto se vlast protivi stranim donacijama koje koriste nevladine organizacije, a istovremeno prihvata evropske fondove preko kojih je realizovala brojne kapitalne projekte.

“To je zaista licemjerstvo donosilaca odluka koji koriste ta sredstva kako bi promovisali sebe kroz realizaciju kapitalnih projekata, dok taj isti novac koji bi koristila nevladine organizacije, a kojih  čini nezavisnim u odnosu na vlast, zapravo smeta vlastima”, tvrdi Ožegović.

Kada sistem podilazi pojedincu, onda na društvenu scenu stupa njegova mistifikacija, a uloga običnog građanina pada u drugi plan, smatraju iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

“Nikad nije važna uloga pojedinačnih političkih aktera, već uloga stranih donatora, a potom i naših građana koji pošteno plaćaju poreze i doprinose, u skladu sa fiskalnim i poreznim zakonima. Zbog toga je besmisleno govoriti kako je politička partija ili pojedinac zaslužan za to što građani žive ili će živjeti bolje”, smatra Ćuskić.

Borba protiv nametanja besmislenih zakona je vrlo jednostavna, smatraju iz nevladinog sektora.

“Jedini naš zahtjev jeste da se ovo predloženo rješenje povuče, jer se ne može unaprijediti”, kaže Ožegović. 

“Često se pogrešno komentariše rad nevladinih organizacija, jer je zamagljen od brojnih političkih narativa i stavova, a koji štete njihovom ugledu. Zato je ključno pitanje – zašto vlast ne finansira organizacije koje se bave zaštitom ljudksih prava i zašto ne prihvataju drugačije mišljenje na društvenoj sceni”, poručuje Mirjana Ćuskić, Helsinški odbor za ljudska prava.

Očigledno je da je Zakonodavstvo u Srpskoj produžena ruka izvršne vlasti, te da je uloga Narodne skupštine svedena na legalizovanje njihovih ideja, tvrde predstavnici nevladinih organizacija, dodajući, da je takvu političku kontrolu potrebno uskladiti sa agendom ljudskih prava i prioritetima civilnog društva.

(BN) Foto: BN