За десет година преполовиће се број породичних доктора

У наредних пет година 35 специјалиста породичне медицине ће испунити услове за одлазак у пензију, а у наредних 10, односно до краја 2033. године, чак 52 специјалиста породичне медицине Дома здравља Бањалука испуниће услове за одлазак у старосну пензију.

Због овог проблема највише ће испаштати пацијенти који ће, како је рекла директорица Дома здравља Бањалука, Невена Тодоровић, морати и за обичну прехладу плаћати услуге у приватном сектору.

"У Дому здравља тренутно је запослено 106 специјалиста породичне медицине, а кроз 10 година њих 52 испуниће услов за одлазак у пензију. Њиховим одласком биће угрожена доступност примарне здравствене заштите и листе чекања на преглед биће дуже.

Због уобичајених проблема са здрављем, као што је на примјер упала грла, пацијенти ће морати да траже здравствене услуге код других специјалиста, односно у приватним амбулантама", рекла је Тодоровићева за Мондо.

Напоменула је да специјализација из породичне медицине траје четири године, а да би остварили услове за специјализацију доктори опште праксе морају да имају бар једну годину радног стажа у здравственој установи.

"Тако би наша установа у наредном периоду требала запослити још 35 доктора медицине и исти број доктора послати на специјализацију уколико испуњавају услов једне године радног стажа у струци.

Сходно томе и у идеалним условима Дом здравља Бањалука би тек за пет година могао да одшколује још 35 специјалиста породичне медицине.

Наравно, ни тада наш проблем не би био ријешен јер одлазак у пензију осталих специјалиста тече континуирано за сваку наредну годину", каже директорица Дома здравља Бањалука.

Спорадично, како каже, доктори одлазе и у иностранство, а са мањком медицинског кадра сусрећу се и остали домови здравља широм Републике Српске, а посебно отежавајуће околности имају домови здравља у руралним и изразито неразвијеним подручјима.

"Рад у примарној здравственој заштити, а посебно у породичној медицини, је тежак и захтијеван. Због тога, у протеклих пет година, имамо све мањи интерес младих колега за специјализације из породичне медицине, што представља велики проблем опстанка амбуланти породичне медицине који раде у домовима здравља у Републици Српској.

Млади доктори се одлучују за специјализацију у болничком сектору, јер имају већу могућност зараде и напредовања, а имају могућност да са тим специјализацијама раде и у приватном сектору", истакла је Тодоровићева.

Поред одлива кадра из породичне медицине, Тодоровићева истиче да ће и друге службе у скорије вријеме имати проблем са недостатком специјалиста из разних области.

"Посебно издвајамо Службу хитне медицинске помоћи, Специјалистичке амбуланте из педијатрије и гинекологије. Стога убудуће треба ставити акценат на квалитет и доступност примарне здравствене заштите јер она значајно утиче на задовољство друштва са цјелокупним здравственим системом, као и на важност добрих личних односа доктора и пацијента", навела је.

Једно од рјешења, додаје наша саговорница, јесте финансијско улагање у јачање примарне здравствене заштите, јер она утиче на смањење потреба за болничком здравственом заштитом, интензивном његом и резервним капацитетима за случај изненадног удара на здравствени систем као што је било и у вријеме пандемије Цовид-19.

"Из искуства земаља у којима је систем примарне здравствене заштите отишао и степеницу више, закључено је да се 40-60 одсто здравствених проблема грађана рјешава на примарном нивоу здравствене заштите, док се остали упућују на више нивое здравственог система.

Довољан број доктора породичне медицине у некој средини директно смањује број хоспитализација, број посјета Служби хитне медицинске помоћи и број компликација хроничних болести, а подиже задовољство корисника здравственог система.

Стога је неопходно успостављање финансијски одрживе примарне здравствене заштите", каже Тодоровићева и наглашава да примарна заштита заслужује већа права у смислу обуке, финансирања истраживања, објављивања радова и учешћа у доношењу одлука о мјерама политике.

Како би се на најбољи начин одговорило овом изазову, наша саговорница сматра да је потребно израдити стратегију школовања и запошљавања специјалиста породичне медицине, гинекологије, педијатрије, радиологије и ургентне медицине.

Драшко Купрешак, предсједник Удружења породичних доктора Републике Српске става је да сваки дом здравља треба да правовремено доставља план људских ресурса, односно колико је потребно специјализација било које врсте.

"Када правимо петогодишње или десетогодишње планове онда морамо размишљати о људским ресурсима, односно када нам љекари иду у пензију или одлазе по другом основу. Ми у Дому здравља Челинац немамо таквих проблема јер смо на вријеме планирали и послали љекаре на специјализацију", каже Купрешак за Мондо.

Када је у питању Република Српска, Купрешак каже да, условно речено, проблем постоји, јер велики број доктора опште праксе треба да прође специјализацију за доктора породичне медицине која траје четири године.

Наводи да према стандардима и нормативима у Српској на једног доктора долази и до 2.000 пацијената, али да је радна оптерећеност на око 40 одсто. Проблеми настају када неко оде на боловање или годишњи одмор.

"Прошле године је урађено око пет милиона прегледа од тога су три и по милиона били контролни прегледи, а 1‚5 милиона првих прегледа. Идеално би било да на једног доктора породичне медицине има од 1.200 до 1.400 пацијената, али нажалост нисмо друштво које има добру економију, а то би они који воде политику требали да пројектују и обезбједе", закључује Купрешак.

(Мондо) Фото:ИнфоБН