Још једна незаконита смјена коју ће платити грађани

Основни суд у Сокоцу недавно је поништио одлуку Надзорног одбора Шума Српске којом је Ристо Марић разријешен дужности директора овој јавног предузећа. Док из Шума Републике Српске најављују да ће упутити жалбу, ова пресуда је само још један доказ вишегодишње праксе Владе да незаконито смјењује функционере, али цех не плаћају они који смјењују - него грађани.

Република Српска 18.10.2023 | 19:59

Још једна незаконита смјена коју би на крају могли плаћати грађани. У пресуди се наводи да је Ристо Марић смијењен 2018. прије истека мандата и да процедура разрјешења није проведена у складу са законом.

Суд је обавезао Шуме да му исплате око 33 хиљаде марака. Иако је суд поништио и његову смјену, Марић за БН каже да и ако ова пресуда постане правоснажна, неће се враћати на мјесто директора Шума.

"Кад је у питању враћање на посао моје године не дозвољавају да се ја вратим на посао тако да што се тиче тога то је просто немогуће", каже Марић. 

Све и да планира повратак, то је у односу на ранију праксу у Републици Српској немогуће, јер су бројни случајеви гдје је незаконито смијењене функционере суд враћао на посао, да би их премијер или скупштинска већина понвово смијенили.

"Оно што је опште познато а спорно је да се судске одлуке изигравају односно да када суд наложи враћање на одређено мјесто неког од руководилаца који су смијењени да се они врате на дан или на краће и да се на истој сједници врате па да се опет смијене или уклоне са те руководеће позиције. На тај начин се судска одлука можда формално испоштује али се на истој сједници донесе пресуда која је у супротности са правним схватањем суда", каже Дамјан Ожеговић оз организације Транспаренси БиХ. 

Примјери изругивања правосуђу су бројни, од Наташе Костић која је након пресуде враћена, па поново смијењена са позиције помоћника у Министарству саобраћаја и веза, до бившег директора Агенције за осигурање Републике Српске Славена Дујаковића који је смијењен одмах по враћању на позицију.

И смјена бившег директора Инспектората Предрага Томића је оцијењена као незаконита и Република Српска је платила одштету. Премијер је то међутим овако прокоментарисао.

"Испоштована судска одлука поново био враћен на то радно мјесто после тога поново смијењен он има поново право да тужи", рекао је Радован Вишковић 2020. године. 

Правници који се баве радно-правним споровима кажу да се већина поменутих спорних ситуација дешава у случају смјене прије истека мандата, без доказа да је директор нешто погрешно урадио.

Ако прије истека мандата директор буде разријешен без своје кривице имао би право на накнаду штете у виду изгубљене зараде коју је могао да очекује до истека периода на који је био именован. У случајевима ако се утврди да је својом кривицом проузроковао разрјешење тада не би имао право на накнаду те штете", сматра адвокат Владимир Драгичевић. 

Драгичевић објашњава да код пресуде којом се неко враћа на позицију са које је смијенен, у пракси често настају проблеми.

"Ту тек наступа проблем јер док дођемо до те пресуде на том мјесту је већ именовано друго лице које врши исту функцију исти посао директора", каже Драгичевић. 

И у том случају би имао право на накнаду штете. Поред Ристе Марића, многи од смијењених функционера су добијали одштете од по неколико десетина хиљада марака. Међутим исте из свог џепа није платио нико од оних који су стајали иза незаконитих смјена.

"Ми немамо јасно и прецизно утврђену особу која ће одговарати у оваквим ситуацијама односно када дође до оваквих ситуација због злоупотребе положаја него ће се одговорност пребацити на читав тај колективни орган на министарство на цијелу Владу. У коначном рачун плаћају грађани на начин што се одштете плаћају из буџета Републике Српске", сматра политиколог Велизар Антић. 

Несмјењивање бројних директора који праве негативне резултате док имају политичку моћ и експресне смјене након што исту изгубе, само доказују да је савјесно управљање јавним институцијама, за власт у Српској мање важна од политичких комбинаторика.

(БН)  Фото:Цапитал