Циљ је опстати на власти: Додик једно прича, друго ради

Од оштре љевице до строге деснице – тако се годинама мијењала политичка реторика Милорада Додика. Али коначни циљ је исти - опстанак на власти по сваку цијену.

Република Српска 17.10.2023 | 20:17

Када је требало преузети политичко кормило Републике Српске, почетком двијехиљадитих година, Додикови људи су здушно подржавали формирање Суда и Тужилаштва БиХ, а када је потребно задржати уздрману политичку фотељу, напрасно су исте те институције постале омражене. Ипак, у посљедњем тренутку, Додик је подвио политички реп и самим одласком пред судије БиХ признао њихов рад. Упућени кажу, из страха за власт. Или из борбе за све оно што се годинама стицало током те исте власти. 

У јавности није непознато да Милорад Додик мијења ставове. Тако се по ко зна који пут повукао јуче и био главни миротворац на састанку са коалиционим партнерима из њему мрског политичког Сарајева.

 „Оно што се заправо десило након састанка коалиционих партнера јуче на државном нивоу, јесте показало једну тенденцију коју је мало ко очекивао. Био је јасно постављен услов да се ни о чему неће расправљати и да се неће усвајати закони док се не усвоји Закон о уставном суду Босне и Херцеговине. Видјели смо опет да је Додик повукао ручну и да су прошла два нова Закона“, поручује политички аналитичар Тања Топић.

А умјесто Закона о уставном суду БиХ, Додик је најавио формирање Апелационог одјељења при Суду БиХ. Одјељења које би требало да разматра жалбе на одлуке Суда БиХ.

„Ми смо одабрали два питања, то је питање Суда Босне и Херцеговине, односно Апелационог одјељења, бошњачка страна има проблем с тим да сједиште буде у Бањалуци. И питање око прања новца, то је европски Закон који не би требало да буде дио агенде око испуњавања 14 приоритета, већ спрјечавање да Босна и Херцеговина иде на црну листу“, најавио је јуче Милорад Додик.

А зашто би неко разматрао жалбе Суда којег не признаје, Милорад Додик није одговорио. Сам одлазак у правосудне институције Босне и Херцеговине опет је приказао праву трасу Додиковог политичког пута, јер су исти тај Суд и Тужилаштво БиХ били пожељне институције, када је требало пригрлити власт и у БиХ и у РС. Управо тада су оне легализоване уз Додикову сагласност, када су посланици његовог СНСД - а, у оба дома Парламента БиХ, подигли руку ЗА Законе о Суду 2002. године, односно Закон о Тужилаштву БиХ 2003. године.

„Чини се да је дошло вријеме да је он сад на ивици понора да упадне у рупу коју је сам ископао. С једне стране прича како не признаје Суд БиХ, а с друге се редовно одазива на њихове позиве. Овдје нема никакве принципијелности, овдје је све могуће, односно могуће је оно што Милорад Додик то јутро одлучи да буде политика“, рекао је Младен Босић, посланик СДС - а у Представничком дому Парлемнтарне скупштине БиХ.

Након стрмоглавног губитка популарности у народу, политичка каријера Милорада Додика је кренула правцем строге деснице што је подразумијевало и непризнавању институција и одлука на БХ нивоу, у шта је Додик помоћу својих коалиционих партнера у Републици Српској уплео и Народну скупштину.

„Прекршен је и заједнички став свих српских политичких партија да ће се, када оду та три страна суца, један од њих бирати Одлуком НСРС. Откуд њима идеја да једном реченицом то пренесу на Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине. Чисти пренос надлежноости“, каже Игор Црнадак, шеф Клуба посланика ПДП - а у НСРС.

Додиково поновно повлачење и одлазак пред судије Босне и Херцеговине које наводно на признаје показује његов страх од губитка власти. Али и страх од губитка свега онога што се годинама стицало захваљујући ттој истој власти, поручује Небојша Вукановић.

„Види се да је Додик уплашен, покушава да се врати два корака уназад, јер мисли да је прешао црвену линију. Сматрам да је овај судски процес у низу фарси, ништа никад није било од силних предмета криминала. Мислим да му странци опет шаљу сламку спаса, коју он користи глумећи неку жртву и великог страдалника. А он је на муци овог народа створио милијарде“, каже Вукановић.

Да су неке закулисне радње у питању, види се и по томе, што Милорад Додик у посљедње вријеме на званичне састанке и сусрете води и сина Игора, кога, како тврде наши саговорници, уводи, поред пословних, и у политичке воде.

(БН)