Нема подстицаја: Зарада је у памети коју не користимо

Судећи по подацима Агенције за статистику БиХ  Тренд економског раста у БиХ из године у годину све је спорији. Поред ресурса којима ова земља обилује, и даље више увозимо, него што извозимо. Посљедице су ово глобалног инфлатореног удара, али кривце можемо тражити и на домаћем терену. 

Република Српска 30.09.2023 | 21:10

Босна и Херцеговина богата је природним ресурсима који би могли да нам обезбиједе добро економско стање и спољнотрговински суфицит. Међутим, инфлација, али и прилике на домаћем терену и лоша економска политика, учиниле су ово немогућим. Тако већ годинама, поред домаће производње, више увозимо него што извозимо. 

Према подацима Агенције за статистику за првих осам мјесеци вриједност увоза је преко 18 милијарди марака, а извоза око 11 милијарди. Спољнотрговински робни дефицит износио је више од седам милијардии марака.

„Оно што донекле забрињава јесте повећање односно тенденција раста смањења извоза у овој години и она доста брже расте у односу на смањење увоза, што доприноси и укупно повећању спољнотрговинског дебаланса. Прошле године у референтном периоду имали смо неких 64,5 посто, а ове године имамо неких 62 посто  и уколико поредимо податке са пола године и на осам мјесеци, видимо да те бројке и даље расту и према нашим пројекцијама, оне ће сигурно расти негдје до краја године“, каже Славиша Ћеранић, директор сектора за макроекономски систем.

Економски стручњаци упозоравају на недовољну заинтересованост домаћих политичара за озбиљнији подстицај домаће производње. Поред тога потребно је привући инвеститоре и отворити нова радна мјеста. Ми смо стабилно тржиште са великим потенцијалом, али то нема ко да претвори у успијешно пословање, став је економиста. 

Економиста Зоран Павловић објашњава да морате имати стимулацију да се развија предузетништво, бизнис и производња.

„Оно што ми све имамо, а ништа не користимо, то је зато што треба јако много знања, знања струке и вештине да од једног балвана направите намештај. Али када је имао проблем да извезе намештај Симпо пре 30-40 година у Италију, онда је отишао на факултет и узео десет најбољих дизајнера, довео их у фабрику и свака два дизајнера су добили свој тим да произведу било какав намештај и тад је почео Симпо да извози намештај у Италију. Морате имати производ за тржиште, а не само да будемо дорадна радна снага. Нама дају кожу, ми направимо горњи део обуће или нам дају да сашијемо кошуљу, а то нам рачунају на минуте и ту нема зараде. Зарада је у памети коју не користимо“, наводи Павловић.

Сваки поремећај на тржишту земаља у које највише извозимо додатно успорава ионако климаву привредну активност у БиХ. Економисти сматрају да страно тржиште не би представљало највећи проблем да се на домаћем терену одговорни озбиљно позабаве економском политиком и побољшањем конкурентности привреде.

(БН) Фото: БН