Nema podsticaja: Zarada je u pameti koju ne koristimo

Sudeći po podacima Agencije za statistiku BiH  Trend ekonomskog rasta u BiH iz godine u godinu sve je sporiji. Pored resursa kojima ova zemlja obiluje, i dalje više uvozimo, nego što izvozimo. Posljedice su ovo globalnog inflatorenog udara, ali krivce možemo tražiti i na domaćem terenu. 

Republika Srpska 30.09.2023 | 21:10

Bosna i Hercegovina bogata je prirodnim resursima koji bi mogli da nam obezbijede dobro ekonomsko stanje i spoljnotrgovinski suficit. Međutim, inflacija, ali i prilike na domaćem terenu i loša ekonomska politika, učinile su ovo nemogućim. Tako već godinama, pored domaće proizvodnje, više uvozimo nego što izvozimo. 

Prema podacima Agencije za statistiku za prvih osam mjeseci vrijednost uvoza je preko 18 milijardi maraka, a izvoza oko 11 milijardi. Spoljnotrgovinski robni deficit iznosio je više od sedam milijardii maraka.

„Ono što donekle zabrinjava jeste povećanje odnosno tendencija rasta smanjenja izvoza u ovoj godini i ona dosta brže raste u odnosu na smanjenje uvoza, što doprinosi i ukupno povećanju spoljnotrgovinskog debalansa. Prošle godine u referentnom periodu imali smo nekih 64,5 posto, a ove godine imamo nekih 62 posto  i ukoliko poredimo podatke sa pola godine i na osam mjeseci, vidimo da te brojke i dalje rastu i prema našim projekcijama, one će sigurno rasti negdje do kraja godine“, kaže Slaviša Ćeranić, direktor sektora za makroekonomski sistem.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju na nedovoljnu zainteresovanost domaćih političara za ozbiljniji podsticaj domaće proizvodnje. Pored toga potrebno je privući investitore i otvoriti nova radna mjesta. Mi smo stabilno tržište sa velikim potencijalom, ali to nema ko da pretvori u uspiješno poslovanje, stav je ekonomista. 

Ekonomista Zoran Pavlović objašnjava da morate imati stimulaciju da se razvija preduzetništvo, biznis i proizvodnja.

„Ono što mi sve imamo, a ništa ne koristimo, to je zato što treba jako mnogo znanja, znanja struke i veštine da od jednog balvana napravite nameštaj. Ali kada je imao problem da izveze nameštaj Simpo pre 30-40 godina u Italiju, onda je otišao na fakultet i uzeo deset najboljih dizajnera, doveo ih u fabriku i svaka dva dizajnera su dobili svoj tim da proizvedu bilo kakav nameštaj i tad je počeo Simpo da izvozi nameštaj u Italiju. Morate imati proizvod za tržište, a ne samo da budemo doradna radna snaga. Nama daju kožu, mi napravimo gornji deo obuće ili nam daju da sašijemo košulju, a to nam računaju na minute i tu nema zarade. Zarada je u pameti koju ne koristimo“, navodi Pavlović.

Svaki poremećaj na tržištu zemalja u koje najviše izvozimo dodatno usporava ionako klimavu privrednu aktivnost u BiH. Ekonomisti smatraju da strano tržište ne bi predstavljalo najveći problem da se na domaćem terenu odgovorni ozbiljno pozabave ekonomskom politikom i poboljšanjem konkurentnosti privrede.

(BN) Foto: BN