Све наде полагали у Путина и Русију, ево како су прошли

Након 24 сата снаге Нагорно-Карабаха или Арцаха, како га зову Јермени, одлучиле су "да положе оружје", признају власт Азербејџана на том подручју те почну преговоре с Бакуом о "својој судбини" и интеграцији.

Свијет 22.09.2023 | 16:19

 Тиме је, чини се, ствар готова: Јерменија признаје пораз, а Азербејџан се тријумфално враћа на своје подручје које није надзирао више од 30 година.

Власти непризнате Републике Нагорно-Карабах објавиле су, како јављају стране агенције, да су постигле договор о потпуном прекиду ватре од 13 сати по локалном времену у среду, 20. септембра.

У склопу договора постигнутог уз посредовање руских „миротвораца“, али и разговора које је амерички државни секретар Ентони Блинкен имао с азербејџанским председником Илхамом Алијевим и јерменским премијером Николом Пашињаном, преостала јерменска војска биће повучена „из зоне деловања руског мировног корпуса“, а војска Карабаха биће распуштена и разоружана.

Ако је све то тако, чини се да је један од најдужих сукоба у Европи пред коначним расплетом, а могуће је да се мењају и геополитички односи на Кавказу јер у тај простор, сада уз све слабији утицај Русије, улази САД на који се Јерменија, посебно у последње време, све више ослања, окрећући леђа Русији.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен обавио је разговоре с азербејџанским председником Илхамом Алијевим и јерменским премијером Николом Пашињаном. Јерменији је потврдио да јемчи њен „територијални интегритет“ и одвратио Баку од наводних планова да крену и даље од Карабаха.

Но, Баку је искористио све већу слабост Јерменије, њено окретање од Русије и тај вакум између бирања нових заштитника да коначно стави тачку на „и“ на питање Нагорно-Карабаха.

Јерменија је у овом тренутку у међупростору, сама на свету, у транзицији између разочарања у Русију, која не може скрити злурадост због тога што се сада догађа, те покушаја да се умили Западу. Азербејџан је проценио да је њихов противник у таквој „банани“ да им је сада прилика за велику освету и поврат свог подручја, пише Јутарњи лист.

У Јеревану су пак, одмах након обнове ратних сукоба, избили велики насилни протести, једни пред зградом владе, и уз узвике „Пашињан издајник!“. Тамо се тражило да јерменска војска реагује и крене у помоћ Карабаху.

Истовремено је блокирана руска амбасада где се узвикивало „Русија издајник!“. Љутити Јермени сматрају да их је Русија оставила на цедилу и препустила Азербејџану. У Јеревану замерају да се руски „миротворци“, иако су имали мандат да могу употребити оружје ако су угрожени животи цивила, углавном баве евакуацијом цивила.

Због тога се у Јеревану припремају на нови егзодус који се очекује након оваквог расплета догађаја. Позивају се и на споразум према којем руски „миротворци“ могу употребити оружје, али Москва на то ћути, а Баку тврди да је тај део споразума неважећи јер га није потписала и азербејџанска страна.

Ако би Јерменија кренула на Азербејџан, то би био самоубилачки потез јер је у овом тренутку Јереван битно слабији од Азербејџана и без међународног залеђа. Стога се може претпоставити да до тога неће доћи, али зато могу избити нереди у самој Јерменији, па чак, како неки најављују, и могући грађански рат.

Арменија је и политички и економски на коленима и сама јер се тек сада уочавају озбиљнији обриси новог јерменског савезништва са Западом и дефинитивног окретања леђа Путину.

Овакав развој ситуације, чини се, потврђује да САД полако преузима реч у јерменско-азербејџанском спору те да Русија ипак полако губи онај утицај који је досад имала на том подручју. За Владимира Путина биће то врло јак ударац, иако неки сматрају да је овакав исход и „мала Путинова освета“ за „јерменски нож у леђа“.

Азербејџан неће испустити премоћ коју има, а осим тога, нажалост, Баку је свима пуно важнији од Јерменије.

Азербејџан је један од највећих нафтних и плинских извозника, што Западу треба због недостатка тих енергената из Русије. Запад такође жели Јерменију да привуче к себи како би себе поновно позиционирао у том делу краја Европе, али и да Русима смањи утицај, што се и догађа.

У свему томе бизарна је и злурада порука блиског Путиновог сарадника Дмитрија Медведева који је рекао да тако прође свако „ко кокетира с НАТО-ом“ и окреће леђа Русији.

Како било, Јерменија је у необраном грожђу, у врло неизвесној ситуацији која земљу може бацити у дуготрајну нестабилност, а ионако се налази на трусном геополитичком простору јужног Кавказа те је довољан само мали подстицај да запали унутрашњи сукоб с несагледивим последицама.

С друге стране, Азербејџан не жели да пропусти прилику да дотуче свог непријатеља те да и трећи пут дође до замрзавања сукоба који траје више од 30 година.

(Агенције)