Слобода говора у Српској на агенди УН-а у БиХ

Два мјесеца након што су, упркос протестима медијске заједнице и цивилног друштва, усвојене измјене Кривичног законика РС, којима се у Српској поново криминализује клевета, ова се тема нашла на агенди Уједињених нација у БиХ. Значи ли то да ова прича још није завршена?

Република Српска 18.09.2023 | 15:30

Поводом 75. годишњице усвајања Универзалне декларације о људским правима, у организацији Уједињених нација у БиХ, у Сарајеву је одржана Регионална конференција о слободи медија и сигурности новинара.

Рекриминализација клевете у Српској била је једна од тема која је привукла највише пажње учесника скупа из Србије, БиХ и Црне Горе и представника УН.

– Из перспективе Уједињених нација, ми смо јасни: ми то не подржавамо, то није у складу са међународним стандардима, то је веома забрињавајуће –  поручила је Ингрид Мекдоналд, резидентна координаторка Уједињених нација у БиХ.

Един Форто, министар комуникација и траспорта у Савјету министара БиХ, истакао је да је рекриминализација клевете “повратак у прошли вијек”.

– Криминализација нечег што кажете је погрешна. Може то бити прекршај, може се тражити одштета, али водити кривични поступак, хапсити неког због оног што је рекао, то је апсолутно неприхватљиво – рекао је Форто.

Душка Јуришић, замјеница министра за људска права у Савјету министара БиХ, која је од почетка подржавала новинаре и активисте у Српској у борби против рекриминализације клевете, рекла је да је ова изјава министра Форте јако значајна.

– Можда смо први пут чули једног од лидера “тројке”, који се јавно противи криминализацији клевете – рекла је Јуришићева.

Она је истакла да је поређење са земљама чланицама ЕУ, које клевету третирају као кривично дјело, крајње неумјесно.

– У земљама ЕУ ријетки су случајеви кривичног санкционисања новинара за клевету, захваљујући независном и професионалном правосуђу.  У већини европских земаља новинаре санкционишу само у случајевима када је угрожен јавни интерес, а не интерес неког појединца – рекла је Јуришићева.

Подсјећајући да је заштита слободе изражавања један од 14 приоритета, које власти БиХ треба да испуне на путу ка чланству у ЕУ, Јуришићева је рекла да једина брана ускраћивању те слободе у БиХ може бити “заслужено црвено свјетло Европске уније”.

Јуришићева је подсјетила да су од марта до данас у БиХ у просјеку забиљежена по два напада на повратнике мјесечно и да се за то не би знало да није било медија.

– Медији су урадили најважнији дио посла и индиректно извршили притисак на извршну и законодавну власт да ради свој посао – рекла је Душка Јуришић.

Притисак на законодавну власт покушали су да изврше и новинари и активисти у Српској, али им та мисија није успјела: спорни закон је усвојен.

Јована Кисин Загајац, адвокатица из Бањалуке, подсјетила је да су, кроз амандманско дјеловање, активисти успјели само да из предложеног законског текста “избаце” кривично дјело увреде, које је било крајње произвољно дефинисано.

Ипак, и овако “ублажен” закон је застрашујући, јер уз клевету санкционише и кривично дело “изношње личних и породичних прилика”, које се такође може тумачити на разне начине.

– Мада се овај закон односи на све грађане, на сваку јавно изговорену ријеч, он је нарочито усмјерен против новинара и активиста, који критикују, истражују и откривају оно што је у јавном интересу, а што моћници скривају – рекала је Јована Кисин Загајац.

Додала је да је већ сама најава рекриминализације клевете створила атмосферу за цензуру и аутоцензуру.

– Узмите само у обзир истражну радњу одузимања ствари. Дакле, новинару још у току истраге може бити одузет мобилни телефон и рачунар, у којима су му сви контакти и информације и који су му основна средства за рад – упозорила је адвокатица.

Она је рекла да адвокатски тим припрема иницијативу за оцјену уставности Закона о измјенама Кривичног закона РС, коју ће до краја недјеље поднијети Уставном суду РС.  

Јована Кисин Загајац је подсјетила да је власт у Републици српској водила кампању, којом је криминализацију клевете приказала као легитиман алат за борбу против говора мржње, и да је много грађана повјеровало у ту причу.

(Српскаинфо) Фото:УН БиХ