Издајници & страни плаћеници

Република Српска, као и цијела БХ, међу најсиромашнијим су дијеловима Европе.

Република Српска 14.09.2023 | 21:23

Аутор: Александар Савановић

Срећа по нас Србе па постоје Албанци и Албанија, који нам (у својој вјечној антисрпској подлости) традиционално отимају примат -овај пут на зачељу економских листа.

Тако да ипак нисмо најгори колико год се трудили да то постанемо.

Ипак, у једној области ми смо помели конкуренцију: хиперпродукција „издаја“ и „издајника“ свих врста најефикаснија је српска индустрија у којој многи актери енормно профитирају, и направили су уносан бизнис и озбиљне каријере.

Масовна производња тог нашег производа креће се од јефтиних петпарачких тричарија за једнократну употребу, па до врхунских дјела која се могу сматрати свјетском баштином.

Најновији производ те врсте избачен на домаће тржиште су синдикати:

Чим су најавили протесте синдикати су оптужени да раде по инструкцијама страних амбасада. Наивац попут мене помислио би да ови људи протествују зато што ће нас ова инфлација учинити сиромашнијим чак и од Албанаца. Но изгледа да је то америчко масло усмјерено на подривање стабилности Српске.

Тако је наша (ионако пребогата) понуда на тржишту „домаћих издајника“ и „страних плаћеника“ додатно обогаћена новим престижним чланом. Да се невјешт конзумент тог кич смећа не би изгубио у масовности понуде, није згорег да се подсјетимо шта све имамо у понуди. Списак је предугачак да би га у цјелини наводили, па ћемо се задржати само на најмаркантнијим примјерима нашег издајничког гена и генија.

1. Опозиција

Зачуђујуће, на листи „издајника“ на првом мјесту нашла се опозиција. Сваки пут када представници опозиције не подрже владајућу коалицију у некој од политика, уследи канонада оптужби за „издају“, антисрпство, састанке са страним амбасадорима, и шта све не.

Човјек би помислио да опозиција јесте „опозиција“ управо зато што има различите политике од власти – иначе би, како нам то каже елементарна логика, имали једнопартијски систем.

Но код наше власти то се неслагање не доживљава као у осталом нормалном свијету – наиме, као оно што заправо и јесте: различита политичка увјерења која опозицију и чине опозицијом. Већ се то схвата као ни мање ни више до издаја националних интереса.

Када човјек види колико је опозиција у РС некапацитирана за било какаву озбиљну акцију, не може а да не помисли: ако су непријатељи Српске спали на такве колаборационисте, онда се немамо чега бојати.

2. ТВ БН

Нарочито је гадна хајка на антирежимску ТВБН. Шта год ко мислио о програмима ТВБН, и уређивачкој политици те куће, или „веома угодном животу њеног власника“, некултурно вријеђање новинара те куће, људи који раде свој посао и тим радом зарађују хљеб за своју дјецу, превазишло је мјеру елементарне (не)културе и прихватљивости.

3. „Независни медији“

Још гори издајници су тзв „независни медији“ типа Н1, Цапитала и Буке, који дјелују као „организована мрежа“ за прављење „атмосфере хајке“ у РС. Ти роватори дебело наплаћују своје дијаболичне услуге, и према неким, додуше недоказаним тврдњама, узимају милионе за своја злодјела.

Искористио бих овај текст да јавно упутим протест менаџменту Буке због мизерних хонорара које добијам за своје текстове. Док се неко купа у милионима стерлинга, неко пискара за сићу?

4. НГО

Однедавно се на списку „издајника“ високо котирају и невладине организације. Премда би човјек очекивао да ти људи не раде по диктату владе – као што им уосталом и само име каже, већ по агенди коју сами одаберу и хоће, ти слободни стријелци су постали тако угрожавајући фактор да ће бити предмет посебног закона.

5. 40 британских хајдука и њихови домаћи јатаци

Поред ових видљивих фантома наши призвођачи непостојећих издаја имају и читав сет понуда невидљивих непријатеља небеског народа. Легендаран је случај са најавом диверзије од стране четрдест британских Џејмс Бондова

Ко би га знао? С обзиром на гадости које су британци вијековима радили широм свијета, укључујући и наше балканске кавге, нико не би био изненађен да у овоме има неке истине. Ганди је наводно рекао: „Ако видите двије рибе на дну мора како се свађају, знајте да је неки Енглез у близини.“ Права је штета што никад нисмо видјели неки доказ ове диверзије. А ни ефекте. Изгледа да стварни 007 нису тако ефикасни као они филмски. Или их није ни било. Неке ефекте смо ипак видјели: немали број домаћих актера оптужен је за колаборацију са фантомским британцима.

6. Тања Топић - жена опасних намјера

Да на нашем терену не роваре само англосаксонци показује нам случај Тање Топић - опасне жене која преко свог формалног статуса у Фридрих Еберт Стифтунгу заправо проводи агенду њемачког БНД.

Каква је то агенда никада није доказано, као ни улога по српство опасне Топићке, али да у том грму има неког зеца показао нам је Суд у БЛ који је, по тужбу за клевету коју је Топић покренула, патриотски одговорно пресудио да Предсједник није крив.

7. ЛГБТ авети глобализма

У плејади издајника нарочито су егзотичан производ ЛГБТ активисти. Човјек би помислио да, у маси крупних проблема које су на дневном реду наших власти, та бенигна групација не може привући пажњу наших лидера. Но, на опште изненађење, наше републичке и градске власти, иначе као рогови у врећи, управо на овом питању постигле су толико жељено „национално јединство“.

И једни и други у ЛГБТ виде агенте неолибералног глобализма којима је за циљ да сруше наше „традиционалне вриједности“, разбију основну ћелију нашег друштва, и тиме дугорочно униште само биће српског народа.

Итд, итд. Као што рекосмо, ово је тек врх леденог бријега издаја и издајника у Републици Српској. Срећом, наше будне патриоте мотре те нездраве покрете и уредно их евидентирају, те редовно обавјештавају јавност о субверзивним активностима наших Јуда. Имамо чак и књигу (у боји СНСД-а) у којој нам аутор пластично и врло увјерљиво демонстрира не само генезу, главне актере и циљеве безбројних издајника Српске, већ зарања у саме психолошке дубине њихових мотивација и препредених техника које користе.

Препоручујемо свакоме да прочита ово дјело – у питању је изванредно свједочанство лудости времена у коме живимо.

Шта рећи?

Овај тужни и апсурдни списак, и све лудости које га прате, говори сам за себе и заправо нити не тражи неки нарочити коментар. Он врло пластично илуструје атмосферу политичке хистерије у којој живимо.

Ове таргетиране групације: од опозиције, преко синдиката па до НГО и ЛГБТ обухватају десетине, можда и стотине хиљада људи – што директно у форми чланства, што индиректно као симпатизера. Те се хиљаде људи оптужују за издају? Власт која упадне у такву врсту параноје да види „издају“ на сваком кораку: у политичким противницима (опозиција), анти-режим медијима, организацијама које нису под контролом владе, па све до појединаца који другачије мисле или имају другачији стил живота/афинитете, очито негдје дебело гријеши. Када дођете у фазу „или си са нама или си непријатељ“ негдје си дефинитивно промашио.

Човјек не мора бити стручњак за историју политичких система па да у тој параноји препозна ону предзадњу фазу аутократиских режима у коме они метастазирају до тога да уништавају све „несагласне“ и „независне“ појединце, организације и институције, тј све критичке дијелове друштва. И тиме уништавају властити коректив – не остаје нико ко би неку глупост власти назвао глупошћу. Чиме је коначно припремељен терен за свеопшту глупост и завршну фазу аутократија – аутодеструкцију и властиту смрт.

(Бука) Фото: Бука