Може ли БиХ испунити захтјеве ММФ-а?

Мјере које су стигле од Међународног монетарног фонда (ММФ) из Вашингтона за банкарски сектор немогуће је спровести на домаћем тржишту. Они заговарају теоретски начин на који се може утицати на инфлацију, а стварност у БиХ је сасвим другачија.

Босна и Херцеговина 11.09.2023 | 08:54

Рекао је то “Гласу Српске” директор Удружења банка БиХ Берислав Кутле поводом најновијих мјера које су стигле од ММФ-а за домаћи банкарски сектор.

Директори ММФ-а савјетовали су да Централна банка БиХ додатно повећа стопе накнаде за резерве банака да би била смањена разлика у каматној стопи у односу на еврозону те смањен ризик за одлив капитала. Навели су и да банке треба да повећају камате те да агенције за банкарство укину мјере које нарушавају каматне стопе.

Једна од њихових мјера коју траже од домаћих власти је успостављање фонда за финансијску стабилност на нивоу БиХ, јер би се тиме, сматрају стручњаци из Вашингтона, олакшало реструктурирање банака у изузетним случајевима.

 - То што ММФ предлаже је теоретски начин како може бити смањена инфлација, односно шта би требало направити по теорији. Према томе Централна банка би требало да повећа каматну стопу на резерве да би банке имале приход од тих резерви, а онда би и остајао новац. Самим тим Централна банка би имала мање приходе. У преводу Централна банка неће посегнути за мјерама од стране ММФ-а, без обзира на то што би условно речено требала - казао је Кутле.

Захтјев ММФ-а за повећање каматних стопа, наглашава Кутле, је из разлога што Европска централна банка (ЕЦБ) повећава стопе на депозите, чиме они остају на рачуну.

- Ако депозити остају на рачуну, онда је мања потражња за производима. Тиме се са позиције депозита смањује инфлација. Са друге стране расте каматна стопа на кредите, јер је повећана на депозите. То доводи до смањење потражње за кредитима и аутоматски за робом. Тиме се инфлација смањује и са позиције кредита, али и са депозита - појаснио је Кутле.

БиХ, наглашава он, без обзира на ту теорију има сасвим другачије тржиште.

- С обзиром на то да банке тренутно имају вишак депозита не пада им на памет да повећавају каматну стопу када људи са тим депозитима немају шта да раде. Тиме се са депозитне стране не утиче на инфлацију уопште у БиХ, а банке тај новац пласирају вани по камати од три па и 3,5 одсто и имају екстра зараду - нагласио је Кутле.

Када је ријеч о каматној стопи на кредите, додаје Кутле, оне су на домаћем тржишту дупло мање него у земљама у Европској унији, управо из разлога што није повећана и каматна стопа на депозите.

- Тиме се и са позиције кредита не утиче на инфлацију. Теорија ММФ-а је једно, а банке на домаћем тржишту нико не може натјерати да раде другачије, када оне раде по ономе што им диктира тржиште. Дакле, банке се понашају тржишно и иду ка томе да повећају профитабилност, а не инфлацију. То је њихово легитимно право - закључио је Кутле.

Плате

Из ММФ-а су поред мјера које се односе на банкарски сектор навели и да је у БиХ потребно ограничити фискалну експанзију с циљем обуздавања инфлаторних притисака.

- Да би била ојачана фискална одрживост, власти треба додатно да ограниче текућу потрошњу, укључујући и путем ограничавања потрошње на плате у јавном сектору, бољег усмјеравања социјалне потрошње, подстицаја јавних инвестиција и унапређења наплате прихода - поручено је из ММФ-а.

(Глас Српске)