Пољска би могла да буде најснажнија војна сила у Европи

Кроз низ великих уговора о наоружању, Пољска намјерава да успостави војну превласт у континенталној Европи, иако је висока цијена овог проширења уједно и извор забринутости за неке стручњаке.

Свијет 07.09.2023 | 22:00

Ако све буде по плану ове земље, Европа ће ускоро имати нову војну велесилу: Пољску.

Лидери владајуће странке у земљи Право и правда (ПиС) недавно су објавили да ће земља имати најјачу војску у Европи у наредне двије године, захваљујући великој модернизацији постојеће опреме и огромном појачању трупа.

Војска је била једна од најважнијих тема разговора у Пољској од почетка рата у Украјини прошле године, будући да је ова земља у сталном ризику да се сукоб недалеко од границе прелије и на њену територију.

"Пољска војска мора бити толико моћна да не мора да се бори само против своје снаге", рекао је Матеуш Моравјецки, пољски премијер, у новембру прошле године.

Тада је обећао да ће држава имати "најмоћније копнене снаге у Европи".

Али, да ли је овај велики програм поновног наоружавања објективно реалан циљ или једноставно скупо обећање које има за циљ да повећа подршку странци уочи избора у тој земљи касније ове године?, преноси Еуронеwс.

Према рангирању војне снаге "Глобал Фирепоwер'с" за 2023, најјаче војске у Европи - послије Русије, тренутно су Велика Британија, Француска и Италија.

Свој положај Велика Британија дугује понајвише људству и ваздухопловству, док Француска може да рачуна на снажну хеликоптерску флоту и неколико ратних бродова разарача. Италија је у јануару 2023. имала 404 хеликоптера и два носача авиона. Пољска је била пета на листи.

Међутим, Пољска је већ покренула план који ће је довести до титуле најјаче војске Европе.

Прошле године Пољска, земља која је пуноправна чланица НАТО-а од 1999, потписала је закон којим је Влади дозвољено да троши три одсто свог БДП-а на одбрану од 2023. године, што је пун процентни поен изнад онога што се очекује од чланица Алијансе.

Поређења ради, Њемачка се недавно обавезала да ће повећати своје издатке за одбрану како би достигла праг од најмање два одсто који је НАТО поставио за своје чланице. У 2021. години, према најновијим подацима Еуростата, земље ЕУ које су потрошиле највећи дио свог БДП-а на одбрану биле су Грчка (2,8 одсто), Летонија (2,3), Естонија (2,0), Румунија (1,9), Француска, Кипар и Литванија (1,8).

Нова чланица НАТО-а, Финска, која има једну од најјачих војски у Европи, планира да потроши шест милијарди евра, односно 2,3 одсто свог БДП-а на одбрану у 2024. години - што је заправо 116 милиона евра мање него што се очекивало да ће потрошити ове године.

Ако потпредсједник Владе Јарослав Качињски успије у својој намјери, војна потрошња у Пољској би могла да се повећа на пет одсто БДП-а земље у наредној деценији, како је он сугерисао.

Пољска је такође најавила велику куповину модерне опреме и масивну операцију регрутовања која ће се вјероватно одржати у наредним годинама. Земља жели да регрутује око 150.000 војника у наредној деценији, што ће њену војску са садашњих 128.000 активног особља и 36.000 војника територијалне одбране довести до 300.000 војника до 2035. године. Са новим трупама, земља ће створити шест оклопних јединица - док Француска и Њемачка имају двије, а Велика Британија само једну.

(Агенције) Фото: Схуттерстоцк