ММФ затражио раст камата у БиХ и да се плате ограниче

Да би се ојачала фискална одрживост, директори су апеловали на власти у БиХ да додатно ограниче текућу потрошњу, укључујући и путем ограничавања потрошње на плате у јавном сектору, саопштено је из Међународног монетарног фонда (ММФ).

Босна и Херцеговина 07.09.2023 | 16:03

"Рат Русије у Украјини и даље ствара значајне потешкоће за европску економију, што има посљедице за БиХ. Штавише, очекује се да ће глобално пооштравање финансијских услова оптеретити економске активности у земљи. Иако су све нове владе формиране након избора 2022. године, политичке тензије и даље ометају економску политику и реформе.

Статус земље кандидата за чланство у Европској унији, који је БиХ добила у децембру 2022. године, још није довео до реформског замаха. Економски раст је пао са 7,4 одсто у 2021. на 3,9 одсто у 2022. години и очекује се да ће даље падати до нивоа од два одсто ове године због слабије домаће и вањске потражње.

Инфлација је досегла врхунац од 17,4 одсто у октобру 2022. године и од тада континуирано пада, али је и даље повишена. У складу са смањењем цијена хране и енергије на међународном нивоу, очекује се да ће просјечна инфлација пасти на шест посто у 2023. години", наводе из ММФ-а.

Даље наводе да су извршни директори истакли да је након опоравка у 2021. години раст у Босни и Херцеговини успорен, док је инфлација, иако у опадању, и даље повишена.

Такође, апелује да се не прихватају позиви Централној банци да финансира ентитетске буџете или да кредитира приватни сектор.

"Централна банка би требала додатно повећати стопе накнаде за резерве банака да би смањила разлику у каматној стопи у односу на еврозону и смањила ризик за одлив капитала. Директори су нагласили да Агенције за банкарство требају укинути мјере које нарушавају каматне стопе, те да требају ојачати праћење и приправност за кризу, укључујући и путем строгог и правовременог провођења свих пруденцијалних и корективних мјера", стоји у саопштењу ММФ-а.

(БН)  Фото:Архив