Прво се враћају дугови, па онда иде исплата пензија и других буџетских корисника (ВИДЕО)

Република Српска у наредне три године мораће да врати више од 3.7 милијарди марака спољног дуга. Најкритичнија година биће 2026. када на наплату доспијевају обавезнице емитоване на Лондонској берзи у вриједности 375 милиона марака. Економисти упозоравају да политика сталних задуживања може довести до немогућности исплате буџетских корисника, али и до банкрота.

Република Српска 05.09.2023 | 20:03

Очување социјалног мира и опстанак на власти, без дугорочних стратегија развоја, Републику Српску гурнуло је у дужничко ропство из којег се не назире излаз. Министар финансија Републике Српске, умјесто у деценијској владавини СНСД-а, одговорност види у страним амбасадама.

„Нелегални и нелегитимни високи представник позива да инвеститори не долазе јер, наводно, није наша имовина па немамо чиме гарантовати, као и да се у неким страним амбасадама преиспитују банке које нас финансирају. То су све отежавајуће околности за Републику Српску. Без обзира на све то, одржаћемо фискалну стабилност“, рекла је Видовићева.

Подаци Министарства финансија Републике Српске који се могу пронаћи у Документу оквирног буџета за период 2024. - 2026. година, говоре да ће за финансирање спољног дуга у 2026. години морати да се издвоји вртоглавих милијарду и 640 милиона марака. Документ предвиђа и измјене закона који би требало да доведу до раста плата, више прихода у буџет, али и нових задужења у износу од 3.3 милијарде марака. 

„Годинама упозоравам и критикујем Владу за стихијско и недомаћинско управљање дугом, без јасне визије у шта се средства добијена дугом улажу. То је јако битно. Да су та средства трошена, односно улагана у пројекте и инвестиције, у оне ствари које ће донијети нову вриједност, онда бисмо ми то видјели у стопама економског раста, видјели бисмо у развоју Републике Српске“, каже Јелена Тривић. Пресједник Народног фронта.

Умјесто тога, објашњава Тривић, власт је већину кредитних задужења користила за текућу потрошњу и крпање рупа у буџету. 

„Држава проглашава банкрот када не можете да сервисирате свој спољни дуг према међународним финансијским институцијама. То у овом моменту није случај у Републици Српској. Ти дугови су терет за ликвидност буџета, јер се дугови први враћају, па онда иде исплата пензија и других буџетских корисника. Дакле, нису пензионери први у реду исплате, него су први у реду исплате раније узети кредити. Дакле, дугови који доспијевају“, објашњава Тривићева.

Да неконтролисани раст спољног дуга може довести у питање исплату плата и пензија сматра и предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић.

„То ће вјероватно доћи у негативну врсту епилога када дође до кашњења плата и пензија, што је евидентно да ће доћи у некој наредној фази и да је то у суштини једна врло лоша стратегија задуживања Републике Српске власти која не размишља о томе да посљедице могу бити веома катастрофалне и да раст дуга и укупне каматне стопе која се годишње враћа кроз буџет може да угрози плате и пензије.“

Оно што је посебно забрињавајуће, објашњава Бореновић, јесте очигледна суздржаност озбиљних међународних кредитора, који због несигурности избјегавају аранжмане са Републиком Српском. 

„Онај дио озбиљних кредитора који се појављују у земљама региона све је мање у Републици Српској и да они воде рачуна, чим се не појављују са ниским каматним стопама, него да траже много више каматне стопе, тј. да им се гарантује принос који је преко пет или шест посто каматне стопе је нешто што је јако озбиљно и забрињавајуће по сваку земљу, а посебно за Републику Српску. Имам осјећај да се један дио кредитора полако склања и не види неку врсту сигурности за свој новац“, каже Бореновић.

Раст спољног дуга и задуживања на седмичном нивоу, уз неповољне каматне стопе, према прогнозама економиста прво ће погодити кориснике буџета, односно запослене у јавном сектору. Управо тај бироктатски апарат, основна је база гласова странака на власти, што би кашњење плата могло довести у питање.

(БН) Фото: БН