Захтјев Ковачевића апстрактан, судска пракса игнорисана

 - Експерт за међународно право Љиљана Мијовић тврди да је у случају пресуде Европског суда за људска права "Ковачевић против БиХ" дошло до противправног цурења информација чиме се и сам поступак доводи у питање, посебно принципи непристрасности и независности.

Република Српска 04.09.2023 | 09:40

Мијовићева, професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, изјавила је да би било логично очекивати да Канцеларија заступника БиХ пред Европским судом затражи одлучивање Великог вијећа Европског суда у овом премету.

Она је оцијенила да је пресуда у случају "Ковачевић против БиХ" велико изненађење с обзиром на то да у знатној мјери одступа од праксе овог суда, првенствено у погледу оцјене услова за прихватљивост представке.

"Пресудом је прихваћен апстрактни захтјев подносиоца који тражи од суда оцјену усклађености Устава БиХ са Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода, иако Европска конвенција захтијева као веома битан услов за обраћање Суду доказивање статуса директне жртве", рекла је Мијовићева за "Глас Српске".

Она је истакла да се код оцјене прихватљивости сваке представке веома стриктно процјењује да ли је подносилац исцрпио домаће правне лијекове, те се, уколико то није учинио, представка проглашава неприхватљивом.

"У овом предмету Европски суд је представку прихватио иако подносилац није ни покушао да се обрати домаћим институцијама. Тиме је Европски суд прогласио Уставни суд БиХ недјелотворним правним лијеком", додала је Мијовићева, која је неколико година радила и као судија у Европском суду за људска права.

На питање колико је ова пресуда политичка, а колико правно утемељена, Мијовићева је рекла да правну утемељеност може цијенити само Велико вијеће Европског суда уколико дође до подношења захтјева од заступника БиХ пред тим судом.

Мијовићева је напоменула да се, с обзиром на специфичности босанско-херцеговачког контекста, етничка припадност у БиХ, која је суштинска категорија и у овом предмету, не може посматрати као правна категорија будући да она формално подразумијева искључиво опредјељење појединца да се изјасни о припадности што стрицто сенсу представља субјективни критеријум.

Односно, појаснила је, представља право свакога да се декларише или не као припадник једне етничке групе, али не постоји законска обавеза за појединца да то и учини.

"Како нема те обавезе, нема ни објективних параметара на основу којих би се та припадност и утврђивала", навела је Мијовићева.

Она је нагласила да се у овом случају ради о пресуди седмочланог вијећа Европског суда за људска права која није коначна.

"Пресуда није коначна с обзиром на то да постоји могућност улагања жалбе, односно захтјева да о тој пресуди одлучује Велико вијеће Европског суда за људска права, у саставу од седамнаест судија", рекла је Мијовићева.

Европски суд за људска права пресудио је да је апелант Славен Ковачевић наводно дискриминисан због начина избора чланова Предсједништва БиХ и делегата у Дому народа Парламента БиХ. 

(Срна) Фото: Глас Српске