Може ли Мађарска и Кина замијенити њемачке партнере

Неколико седмица након што су њемачке власти зауставиле пројекте у Републици Српској вриједне више од 100 милиона евра, предсједник Републике Српске Милорад Додик тврди да је за исту нашао замјену у новцу из Мађарске и Кине. Питање је међутим, да ли ће тај новац уопште доћи брзо и јефтино како се најављује и да ли то може имати и негативне посљедице?

Република Српска 03.09.2023 | 20:00

Мађарска и Кина ће надокнадити новац за четири важна пројекта чије је финансирање званични Берлин обуставио, говорио је Додик у августу. Сада тврди да одређене њемачке банке нису одустале од пројеката , али да је нашао алтернативу за те пројекте у Мађарској.

"Ми смо нашли алтернативу кроз подршку са стране мађарске да Хргуд покријемо средствима које смо тамо обезбиједили", рекао је Додик. 

У питању су четири пројекта из области енергетике и екологије који су обустављени односно Њемачка је пустила да прође рок за имплементацију.

Ради се о пројектима: изградња вјетропарка “Хргуд” код Берковића, вриједности 64,2 милиона евра, двије фазе ревитализације Хидроелектране “Требиње 1”, вриједности око десет милиона евра, те пречишћавање отпадних вода у Градишци, вриједности 14,3 милиона евра.

Додик је више пута помињао и кинеске партнере као алтернативу за финансирање важних пројеката.

"Компанија Енерџи Кина је једна од најмоћнијих државних компанија Кине и ми ћемо с њима трагати за новим рјешењима", рекао је Додик новинарима у Бањалуци прије неколико дана.

У Кину је раније ишао и премијер Радован Вишковић, међутим представници опозиције су скептични.

"Њемачка је јадан од пет најјачих спољно-трговинских партнера Републике Српске поред Србије, Хрватске, Италије и Аустрије. Да су Мађарска и Кина далеко од ових земаља и да по ономе што су до сада урадили тешко је очекивати да они могу надокнадити те велике пројекте са којима је Њемачка присутна у Републици Српској толико година и деценија", сматра предсједник Партије демократског прогреса Бранислав Бореновић.

Економисти међутим сматрају да Додик оваквим најавама таласа јавност и сада провоцира оне који су га годинама подржавали, међутим, како наводе, тешко је очекивати да ће на овај начин добити новац по њемачким условима.

"Што се тиче Мађара, ја сам то прије више недјеља најавила да ће још евентуално Мађарска издвојити неких стотињам милиона евра што се и обистинило али да више од тога не може. Што се тиче Кинеза, зависи какав је аранжман јер са Кинезима није лако преговарати нису они они који дају грантове. То једноставно може да буде или кредит или да њихова фирма буде ангажована. Могу они тад и да кредитирају али то се вратити мора", сматра економиста Светлана Ценић.

Упркос причама о окретању ка истоку Додик каже да ће се 7. септембра састати са специјалним њемачким представником за Западни Балкан Мануелом Сарацином. Тако се намеће питање да ли је у питању геополитика или трагање за новцем који Републици Српској недостаје?

"Мислим да се овдје тражи начин како надомјестити онај новац који је отказан односно да се нађе замјена ко би могао подржати оне пројекте које су неке земље чланице ЕУ обуставиле за БиХ. Да ли они заиста могу надомјестити те пројекте или ће се вршити реалокација од неких других средстава које су те земље претходно обећале овом простору то остаје отворено", каже политиколог Тања Топић. 

Да новца недостаје за бројне пројекте, па га званичници Републике Српске траже на свим странама, сматрају наши саговорници, доказује и Додикова недавна изјава да Босна и Херцеговина треба да уђе у БРИКС, економски савез који предводе Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка.