Да ли је кажњиво објавити лажне дипломе политичара?

Овдје се, рецимо, поставља питање да ли ће правосуђе цијенити је ли објављивање нечије спорне или лажне дипломе "могло да има штетне посљедице по лични живот".

Дио измјена Кривичног законика Српске, који се односи на кажњавање оних који прикажу спис, портрет, фотографију, видео-запис, филм или фонограм личног карактера без пристанка оног на кога се тај спис односи, поприлично је недоречен, до те мјере да се дио стручне јавности пита да ли ће се убудуће моћи објављивати, примјера ради, фалсификоване дипломе политичара.

Проблем је у томе што тај члан није прецизан, па ће кључну ријеч о томе да ли је закон прекршен или не, имати тужилац, а онда, у коначници и судија.

Неки се, рецимо, питају шта би то могао да буде "спис" који је личног карактера те да ли то могу да буду и исправе које издају јавни органи, као што су нпр. дипломе.

"Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, видео-запис, филм или фонограм личног карактера без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији, видео-запису или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи, а такво објављивање или приказивање је имало или могло да има штетне посљедице по лични живот тог лица, биће кажњен новчаном казном или казном затвора до двије године", наведено је у члану 156а који се односи на "неовлаштено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка".

Овдје се, рецимо, поставља питање да ли ће правосуђе цијенити је ли објављивање нечије спорне или лажне дипломе "могло да има штетне посљедице по лични живот".

Дејан Лучка, директор бањалучког Центра за људска права, наводи да би се цјелокупан члан, због прешироког простора за тумачење, у пракси могао примјењивати на различите начине.

"Тако би у хипотетичком случају могао постојати видео-запис, као и одређени спис - документ, а њиховим прегледом би се могло видјети да постоји афера у вези са корупцијом одређеног политичара. Уколико је у питању, на примјер, лични бизнис политичара који је испреплетен са његовим личним животом и његовим јавним постављењем, на тужиоцима и судијама би било да процијене да ли је у питању кривично дјело уколико су тај спис и видео-снимак објавили грађански новинари извјештавајући суграђане у јавном интересу", навео је Лучка за медиа.ба.

Такође, истиче Лучка, идентична ситуација би се могла догодити и у вези са незаконитостима у вези са образовањем одређеног политичара, уколико се у једном медијском чланку, на примјер, објави његова диплома која је фалсификована, наравно, без његовог пристанка, а тиме би могле да му нпр. настану "штетне посљедице по лични живот".

"Овај податак би, наравно, до тада био вјешто сакривен од грађана и његова објава би била апсолутна нужност за информисање јавности, нарочито у земљи у којој се за фалсификовање ријетко сноси одговорност. Иако је овдје јасно да се ради о јавном интересу и да би политичар требало да дође под удар закона, питање је на који начин би судије тумачиле овај члан и како ће се то одразити на рад новинара и медија", наводи Лучка.

Адвокат Владимир Драгичевић подсјећа да је стручна јавност још од Нацрта измјена Кривичног законика Републике Српске (КЗ РС) приговарала на овај члан, јер је нејасан и оставља превише простора за разна тумачења.

"Образложење предлагача сводило се на позивање на несрећни случај самоубиства младића у Лакташима због објаве видеа приватног карактера. Из овог можемо закључити да је акценат стављен на фотографије и видео-материјал личног карактера", истиче Драгичевић.

Најспорније је, додаје, питање шта је "спис" у контексту овог члана. Он сматра да диплома или индекс нису "спис" у смислу овог члана. Законом о високом образовању је, подсјећа, прописано да су јавне исправе индекс, диплома, увјерење о положеним испитима и слично, тако да је диплома јавна исправа.

"Кривични законик разликује јавне исправе и списе. Дакле, објава дипломе или индекса неког лица не би представљала извршење кривичног дјела из члана 156А КЗ РС. Овоме можемо додати да се из осталих одредаба Кривичног законика види јасна разлика између термина спис и исправа. Како законодавац није у овом члану користио термин исправа, због тога сматрам да, ако буду објављени индекси, дипломе и слично, нема кривичног дјела из члана 156А КЗ РС. Међутим, како су измјене КЗ РС тек ступиле на снагу, неспорно тумачење ове одредбе тек ћемо знати кроз судску праксу у годинама које слиједе", рекао је Драгичевић за "Независне новине".

Јована Кисин Загајац, адвокат из Бањалуке, подсјећа да један од спорних чланова измјена Кривичног законика, који је упао у очи и професионалној и новинарској заједници, није само поглавље које се односи на кривично дјело против угледа и части, већ и ово, које је законодавац прописао ради заштите права на приватност.

"Као што смо критиковали остале чланове и начин на који су дефинисани, односно недовољно дефинисани, ту стоји критика и за овај члан, при чему, наравно, критику не истичемо на интенцију законодавца да заштити право на приватни живот, него на недовољно јасну дефиницију шта улази у ту сферу, а шта не", каже Кисин Загајац у изјави за "Независне новине".

Она сматра да је проблем у томе што је сам члан недоречен, те је остављено пуно простора тужиоцу да он утврђује да ли је кривично дјело почињено или није.

"То ће у коначници зависити од тога да ли је заиста повријеђен нечији приватни живот или не. Ако околности случаја буду упућивале на то да одређени документ или снимак који је сачињен, не задире у нечији приватни живот, ту, према мом мишљењу, не би требало да има основа за кривично гоњење", истиче Кисин Загајац.

(Независне новине/фото: Агенције)