Стотине милиона за пољопривреду остаје неискориштено

Невријеме, Афричка куга свиња, увознички лоби, слабе цијене откупа пшенице и млијека, стали су на пут пољопривредницима у Босни и Херцеговини. Помоћ им је кажу неопходна. Свјетло на крају тунела могли су бити ЕУ грантови. Међутим, та средства, како истичу, одлазе великима.

Република Српска 25.08.2023 | 20:22

Европа нуди грантове за пољопривреднике, али под одговарајућим условима. Јавни позиви се отварају сваке године. Тренутно су активна два. Небојша Ђокић који се бави производњом млијека сматра да су услови за приступ фондовима тешки за људе који се баве пољопривредом.

“На ту тему политичари су глуви. Не интересује их уопште зашто ми те фондове не искориштавамо. Стално је прича да их требамо искористити и стално их и има, колико ја знам, али пољопривредник није у могућности да испуни те захтјеве које они траже.”, прича Ђокић у изјави за БН.

Успјеха са фондовима немају ни у другом бх. ентитету.

Предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ Неџад Бићо, каже да не познаје никога од малих произвођача у Федерацији БиХ који је прошао на јавном позиву  ЕУ ФОР АГРИ. 

“Немогући услови. Постоји пар фирми које су то оствариле, али су то велике фирме које имају завршен круг и он је моћан и финансијски и свакако.”

Европска унија годинама од бх. власти тражи успостављање институције на државном нивоу с којом би  могла комуницирати на тему додјељивања средстава за пољопривреду из фондова Уније. А шта раде политичари?

Бићо истиче да је проблем у бх. политичарима.

“Они нису у стању ни плави дизел да договоре, а камоли шта друго. Нису у стању да договоре заштиту домаће производње, све нам живо пропада, они ништа. Не знам што би им био проблем направити уред неки или агенцију с којом би Европа разговарала и преко које би имплементирала та средства.”, наводи он.

Пошто немамо ништа од поменутог лоптица одговорности пада на Министарство спољне трговине и економских односа БиХ, па смо питали министра шта мисли зашто стотине милиона ЕУ грантова за пољопривреду остају неискоришћени?

“Ја заиста цијеним да се наши пољопривредни произвођачи налазе у неравноправном положају. То је тачно. Ја желим да то питање промијеним. Али да бих добио сагласност за тако нешто Савјет министара треба да да сагласност Министарству спољње трговине и економских односа.” , рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

А до тада многи ће одустати од пољопривреде, каже за БН Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице. 

“Стварно нема математике или радити за пар великих играча који уз политиику раде и добијају па чак и те ЕУ грантове, њима је то доступно, јер намјерно правилници се праве онако како штима тим великим играчима, а не оним пољопривредним произвођачима који су искрени и досљедни.”, наводи Бакајлић. 

Сад је цијена млијека 83 пфенинга просјечна, а цијена млијека у продавници излази и од 3 КМ. Велики је распон између произвођача и потрошача, додаје Небојша Ђокић, власник фарме говеда 

“Зашто се нико не буни није ми јасно. Нама само кажу узми или остави.”

И многи су оставили производњу. Према процјени Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице број произвођача  у овој регији од 2015. године до данас смањио се за 11.500 и сада их има свега 5.500.  Зато онима који се још баве пољопривредом држава треба помоћи да добију средства из која су им намијењена као што су ЕУ грантови. 

(БН)