Шта је циљ криминализације клевете у Републици Српској?

"Хајка на слободно изражавање је почела".

Република Српска 18.08.2023 | 21:11

Овако Указ о проглашењу Кривичног законика Републике Српске (РС) који је 18. августа потписао предсједник РС Милорад Додик, а којим се криминализује клевета у овом ентитету, коментарише новинар Никола Морача.

Закон је већ објављен у Службеном гласнику РС, а ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања, односно у петак, 25. августа.

Морача истиче да ће ступањем на снагу овог Закона почети аутоцензура новинара, чија ће судбина зависити од воље тужилаца и полиције, када ће они одлучити и против кога да покрену истрагу.

"Та истрага наравно не мора бити окончана правоснажном осуђујућом пресудом него је довољно да нам упадну у редакцију и одузму средства за рад и забране нам рад неколико мјесеци, па да послије тога уопште не одговарају за своје поступање. Дакле, очекујем једну апсолутну тишину у раду новинара", поручује Морача.

Реаговала и амбасада САД у БиХ

Поводом ступања на снагу овог закона, из америчке амбасаде у БиХ за РСЕ поручују како осуђују криминализацију клевете која је "директан напад на слободу штампе и изражавања", оцјењујући да то угрожава способност новинара да преносе истину и способност грађана да критикују владине званичнике с којима се не слажу.

"Репресивне владе често користе законе о клевети да ућуткају новинаре покретањем тривијалних и скупих тужби које имају за циљ да одведу новинаре у банкрот или их натјерају на самоцензуру", наводи се у реакцији америчке амбасаде.

Сједињене Државе вјерују да је приступ тачним и кредибилним информацијама јавно добро које помаже људима да разумију поступке својих влада и држе их одговорнима за њихове одлуке.

"Друштва без ове заштите, којима недостаје овакав вид одговорности, подложна су интересима корумпираних званичника и другим невољама од којих само малобројни имају корист на штету многих", наводи се из амбасаде за РСЕ.

Слиједи апелација Уставном суду Републике Српске

Закон којим се криминализује клевета је усвојен упркос вишемјесечним упозорењима новинара, активиста и међународне заједнице да представљају удар на слободу мишљења и корак ка увођењу цензуре у овом бх. ентитету.

Невладин сектор и медији су најавили апелацију Уставном суду Републике Српске.

"У припреми је апелација Уставном суду Републике Српске (РС), иако се ту треба дуго чекати. Ипак, имали смо тенденцију код ранијих одлука Уставног суда РС који само потврђује одлуке власти у РС, и ту немамо претјерана очекивања", изјавила је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ивана Корајлић, извршни директор Транспаренси интернешнела у БиХ.

Корајлић напомиње да ће се правна борба, ако буде потребно, наставити и пред Уставним судом БиХ, чије одлуке, како наводи, не спроводе власти у Републици Српској.

"До тога ће протећи значајно вријеме које не спријечава сада масовно пријављивање због свих објективних информација које се износе, критика и слично, да би се вршио притисак на рад медија, организација цивилног друштва, или било кога ко износи такве информација", поручује Корајлић.

Шта је клевета одлучиваће тужиоци

У тексту закона клеветом се назива "изношење злонамјерних или неистинитих тврдњи о некој особи", за шта су предвиђене новчане казне од 1.000 до 3.000 евра.

Шта су "злонамјерне или неистините тврдње о некој особи" није прецизирано у новом Закону.

Јована Кисин, адвокат и активиста из Бањалуке поручује да ће то сада бити у рукама тужилаца који имају широка овлашћења у кривичном поступку.

"По Закону о кривичном поступку тужиоци имају сву могућу слободу да одреде шта је то основ сумње због којег ће покренути истрагу. Значи, закон само прописује да мора бити основ сумње за покретање истраге, гдје се даље не детаљише који су докази потребни, довољно је само да тужилац сматра да је то довољно за покретање истраге", истиче Кисин.

Корајлић такође сматра да је сада врло битно како ће се у свему показати правосуђе.

"Ово ће бити кључни тест тужилаштава у Републици Српској. Али, имајући у виду досадашњу контролу и притиске и начине коме одговарају и како се именују, немамо велико повјерење да ће заиста објективно и непристрасно примјењивати одредбе овог Закона", мишљења је Корајлић.

Оно што брине новинара Николу Морачу јесте да ће након ућуткавања слободних новинара појавити још већи број портала без импресума.

"Очекујем, дакле, једно медијско расуло, нарочито у Републици Српској. Заиста не могу да вјерујем да смо дошли у ову фазу. И питам се стално је ли ово нормално. У медијима има свега, али неко ко се не потписује није новинар, но, не можете због киле меса заклати вола. То не постоји нигдје", мишљења је Морача.

Тужба за клевету против Додика

Никола Морача поднио је против Милорада Додика у априлу тужбу за клевету.

Ради се о грађанској парници, с обзиром да до Измјена кривичног законика клевета није била кривично дјело.

У тужбеном захтјеву од туженог Додика тражи се исплата 2.900 марака (око 1.450 еура) на име штете нанесене угледу новинара Мораче, узроковане изношењем нетачних и штетних навода.

Додик је у марту, након што су оштећена возила Мораче и уредника портала Бука Александра Трифуновића, изјавио како постоје индиције да су сами оштетили возила.

Ово се касније испоставило као нетачно, а одговорна особа је ухапшена.

"Да су заиста добре намјере у измјенама кривичног законика, ок, могао бих схватити. Али, када човјек који гура те измјене у исто вријеме изјављује да сам ја сам уништио своје возило и лажно ме оптужио за тако нешто, сигурно да нема добрих намјера у тим измјенама. И неће бити закон исти за све", сматра Морача.

Додик прозвао медије 'британским агентима и непријатељима српског народа'

Недавно је Милорад Додик оптужио групу медија да “уз помоћ новца из Велике Британије против Републике Српске и њеног руководства стварају атмосферу прогона”.

Ово је изјавио на конференцији за медије, сазваној поводом подизања оптужнице против њега, јер не проводи одлуке високог представника у БиХ.

"Знамо да је у задњих 15 дана четири милиона фунти дошло из Велике Британије и да се умреженим активностима против Републике Српске и њеног руководства прави атмосфера прогона. Извршиоци радова су сарајевски медији и портали појачани са Буком, Цапиталом, БН телевизијом, који се издајнички односе према Републици Српској, а поданички односе према новцу који добијају за те ствари", рекао је Додик.

Тада је директно вербално напао и новинара телевизије Н1 Младена Вујиновића, који му је поставио питање раније најављених закона којима је обећао да ће протјерати Суд и Тужилаштво БиХ.

Додик је тада изјавио како су он и медијска кућа за коју ради "непријатељи српског народа".

"Не бих волио да вас сретнем у овом времену. Отићи ћу ван норми понашања, само да знаш. Република Српска је мала заједница и да би скренула пажњу на малтретирање Американаца и ваших медија морамо да вичемо и галамимо, јер сте ви непријатељи српског народа", изјавио је Додик.

Циљ закона гашење слободних медија

Вујиновић истиче да поменути Закон управо служи властима да се обрачунају са медијима који им "нису по вољи".

"Власт овдје никада није презала да употријеби све расположиве механизме које има у датом тренутку да изврши одређену врсту придстиака на медије који им се не допадају, и на чију уређивачку политику не могу утицати", поручио је Вујиновић.

Никола Морача сматра да је циљ закона угасити све медије који нису дио система и који пишу о криминалу власти и њихових поданика.

"А они који су писали хвалоспјеве ти ће да наставе да раде. Али, борићемо се. Предаје нема. Нема шансе. Ако то значило да ће нас трпати у Туњице (затвор у околини Бањалуке) ОК, нек нас трпају", поручује Морача.

Народна скупштина Републике Српске у јулу 2001. године пребацила је клевету из кривичне у грађанску област и донијела властити Закон о заштити од клевете Републике Српске.

Одлуком Педија Еждауна, некадашњег високог представника међународне заједнице у БиХ, и из Кривичног закона Федерације БиХ је у новембру 2002. године избачено дјело против угледа и части.

Користећи бонска овлашћења, Канцеларија високог представника (ОХР) је, истовремено, у том бх. ентитету наметнула и Закон о заштити од клевете.

На тај начин је БиХ, прије више од 20 година, постала прва земља Западног Балкана која је декриминализовала клевету.

(РСЕ) Фото: БН