Чујеш, видиш, знаш – реагуј! Пријави породично насиље!

"Ти друштвени негативци су постали хероји. Друга ствар је гурање под тепих. Проблеми се код нас гурају под тепих и не говори се јавно, ствари се гурају у страну", каже доктор социологије Давор Видаковић.

Босна и Херцеговина 13.08.2023 | 16:22

Случај свирепог убиства у Градачцу који је преношен уживо на друштвеној мрежи, потресао је цијелу БиХ, али и регион. Кључно питање је како смо као друштво доспјели у ово стање, а поразна чињеница да је систем опет заказао.

"Да смо овој жени пружили довољњу заштиту и схватили њен проблем вјероватно би она  жива била. Прије три дана је пријавила насиље. Да ли је извршена процјена ризика како треба, колико је она угрожена, нажалост то никада нећемо сазнати. Бојим се да ће се овакве ствари дешавати ако се пасивно наставимо понашати", каже Мирзета Томљановић из Фондације “Лара”, Бијељина. 

Нажалост чекамо да се деси овако страшан злочин да би разговарали о томе, каже за БН ТВ психијатар Олег Грубач. Узрок оваквих страховитих
догађаја је вишеструк.

"Мислим и чини ми се онако како сам могао да сазнам из медија да се ради о човјеку који има дугу историју неких насилних догађаја и да се ради о ономе што ми зовемо поремећај личности. То није психијатријско обољење, то је начин на који људи мисле, осјећају и уопште испољавају своје понашање, а који су одређени екстреми. Обично ми кажемо да су то дисоцијални поремећаји личности, нарцисоидни поремећаји личности код којих одвајање обично партнера од њих доживљавају као нарцисоидну повреду и онда су спремни да учине и најтежа кривична дјела, чак и оваква каква смо видјели", каже психијатар Олег Грубач.

Посебно проблематично за цијело друштво је што је снимак монструозног убиства имао велики број прегледа на друштвеним мрежама као и одобравања.

"Ти друштвени негативци су постали хероји. Друга ствар је гурање под тепих. Проблеми се код нас гурају под тепих и не говори се јавно, ствари се гурају у страну, ријешиће се саме од себе", каже доктор социологије Давор Видаковић.

А ништа се не рјешава само од себе. У међувремену, насиље над женама је од 2020. у сталном порасту, а казне за починиоце благе.

"Она је убијена само што је жена и ништа више. Ми фемицид не препознајемо као кривично дјело него то сводимо под насиље у породици, убиства и остало, али нико се  не бави тим проблемом фемицида и то су сад ове посљедице које имамо. Мислим да заиста као друшво морамо оштрије кренути са много строжим казнама, а зашто не и друштвено користан рад, па изволимо да препознамо у нашем граду насилнике, нека мету градски трг и да знамо сви да су они насилници", каже Мирзета Томљановић.

Системска заштита жртве и много оштрије казне, а прије свега превенција треба да буде императив, да се не би поново згражавали над неким новим случајем насиља.

(БН)