Измјене кривичног законика нису по праву и правди

Међународна заједница не одустаје од притиска на власти у Републици Српској да одустану од враћања клевете у оквире Кривичног закона, јер је то законско рјешење у супротности са ЕУ Конвенцијом о људским правима и додатно ће заковати напредак БиХ на ЕУ путу, поручено је на панелу `Право на правду`, који су у Бијељини организовали  Европска унија, Транспаренси Интернешнел БиХ и Балканска истраживачка мрежа.

Република Српска 03.08.2023 | 16:47

Враћањем клевете у оквире Кривичног закона власт у Републици Српској гуши основна људска права, право на слободу говора и мишљења, а самим тим и право на објективно, критичко новинарство, истакли су представници Одјела за владавину права у ЕУ. У држави која је по индексу перцепције корупције једна од три најгоре позициониране у Европи, сада су проблем сви који критикују власт и указују на друштвене аномалије.

Управо су слободни медији и организације цивилног друштва до сада поднијеле и највећи број пријава које су квалитетно обрађене од стране надлежних тужилаштава за високу корупцију, каже Дрино Галичић, правни савјетник у Одјелу за владавину права у ЕУ у БиХ.

“Ако њима смањимо простор утицаћемо и на број потенцијалних високих предмета корупције који су и те како битни за доказивање да је ситем бх. правосуђа спреман да се ухвати у коштац са том појавом. То директно утиче и успорава провођење кључних приоритета број 11. и 12. из Мишљења ЕУ о захтјеву БиХ за чланство, а које се тичу слободне медија и слободе изражавања.”, наводи Галичић.

Новинари који извјештавају критички и објективно често су таргетирани од стране владајућег режима. Истовремено, правосуђе је под политичком контролом, па медији, грађани и представници цивилног друштва оправдано страхују од потенцијалних злоупотреба које могу настати враћањем клевете у кривични законик, истиче директор Балканске истраживачке мреже Денис Џидић.

“Оно што је охрабрујуће да ЕУ и Међународна заједница не одустаје од притиска на власти у Републици Српској  јасно стављајући до знања да је ово корак уназад, да ово није нешто што је у складу са ЕУ Конвенцијом о људским правима и у том контексту је важно да медији и невладине организације системски дјелују и удружено како би се створио континуиран притисак и са локалног нивоа и са аспекта међународне заједнице”, истиче Џидић.

Све правне анализу су показале да измјене и допуне Кривичног законика Републике Српске којима се криминализује јавна ријеч најмање почивају на праву и правди, констатовао је извршни директор Хелсиншког одбора за људска права  Бранко Тодоровић.

 “Чињеница да тај закон нема подршку никога озбиљног, да нема подршку грађана и да је тај закон само један показатељ на који начин функционише скупштинска већина у Републици Српској и на на који начин нажалост функционишу и институције попут Министартсва правосуђа.”, наглашава Тодоровић.

Европска унија, Транспаренси БиХ и Балканска истраживачка мрежа уз помоћ цивилног друштва и медија настоји направити системски притисак да се оваква законска рјешења уклоне како не би дошло до ућуткивања критичних гласова на подручју Републике Српске и БиХ, истакнуто је на осмој у низу локалној дискусији `Право на правду`, чији че закључци бити представљени у Бањалуци.

(БН)