Како се земља која има ресурсе нашла међу најјаднијим

Зимбабве, Сирија, Либан, Судан, Хаити, Јужна Африка, Гана, Суринам… то су само неке од земаља у чијем је друштву на поражавајућој листи најјаднијих земаља Босна и Херцеговина.

Босна и Херцеговина је на поразној листи тзв. “најјаднијих” земаља свијета међу скоро 160 земаља заузела високо 18. мјесто према годишњем индексу биједе „Ханке’с Аннуал Мисерy Индеx“ (ХАМИ), а коју креира професор примијењене економије на америчком Универзитету „Џонс Хопкинс“.

Приликом рангирања, земаље се оцјењују на основу њихове незапослености, инфлације, каматних стопа и раста БДП-а. Како је земља богата природним и људским ресусрсима доспјела на само дно Европе?

Зимбабве, Сирија, Либан, Судан, Хаити, Јужна Африка, Гана, Суринам… то су само неке од земаља у чијем је друштву на поражавајућој листи најјаднијих земаља Босна и Херцеговина. Како се земља која има шуме, планине, житнице, воду и руде нашла међу ратом уништеним, сиромашниим и земљама са недостатком ресурса или лошом климом?

Грађани нису изненађени, знају зашто су на листи и ко их је тамо довео: политичари из врха власти који све узимају за себе, не дајући грађанима ништа, а да притом нико од њих никад није одговарао за пропаст јавних предузећа.

Сами смо, кажу криви јер увијек бирамо погрешне људе.

У БиХ цвјетају корупција, криминал, непотизам и спрега политичких, правосудних и полицијских органа који урушавају сваки развојни пројекат. Њене власти нису способне да поставе планове за развој привреде и економије, каже професор др Енвер Казаз са Филозофског факултета у Сарајеву.

“Ми јесмо једна од најјаднијих земаља свијета без обзира на чињеницу да се код нас не води класични  рат, али се води рат између мафије и грађана при чему политичка мафија сваке врсте у оба ентитета пљачка грађане”, оцјењује Казаз.

Економиста проф. др Миленко Станић објашњава да је стање у БиХ такво какво јесте јер се у земљи дуго уништавају и наслеђени привредни капацитети из старе Југославије.

“Нови се не отварају, а овамо се преноси лоша пракса из окружења. Све оно што је добро заобилази БиХ. Капитал који постоји у Босни и Херцеговини се обично износи вани у сигурнија подручја”, каже Станић.

Међународни капитализам не подноси стабилну економију са великим компанијама, какву је прије рата имала БиХ која је циљано деиндустријализована, објашњава Казаз.

“Ми своје ресусрсе заправо не можемо користити у овом тренутку јер су они испоручени у раље разних врсте лобија, прије свега оних лобија којима је циљ да економски колонизују БиХ на овај или онај начин”, мишљења је Казаз.

За нас старије је касно, али млади имају шансу да промијене будућност ове земље, сагласни су грађани. Истичу да за БиХ још има наде ако млади људи остану у земљи, а сви заједно почнемо да бирамо “праве људе, школоване, образоване, културне, оне који стреме ка Европи”.

Предуслов бољитка у овој земљи је промјена политичке филозофије и обрачун са рак-ранама друштва... али и још нешто, оцјењује професор Казаз.

(БН) Фото: БН