Геотермална вода значајан природни ресурс Бијељине

Република Српска располаже значајним геотермалним потенцијалом, али искористивост овог природног ресурса тренутно је минимална. Највећи потенцијал геотермалних вода тече испод Бијељине, па би овај град могао добити топловодну мрежу на обновљиве изворе енегрије.

Република Српска 30.07.2023 | 20:41

Врела вода у Семебрији откривена је случајно педесетих година прошлог вијека приликом истраживања нафте. Умјесто црног злата потекла је врела вода, односно бијело злато. 

Под тушевима и на чесми, стални посјетиоци, посебно у љетним мјесецима.

Вода је прво коришћена за узгајање биљака у стакленицима, а када је доказана њена љековитост, почела је са радом Бања Дворови.

"Наша вода је на дубини 1.280 метара, њена топлота је 75 степени, користимо је за бањски туризам. Добра је за постоперативне захвате и за опоравак екстремитета, у лијечењу псоријазе, кожних болести, гастритиса, итд. Ми ту воду у мањем дијелу користимо и за загријавање. Комплетан наш хотел се грије на ову топлу воду, користимо га за наше базене у љетњој сезони.", каже за БН Милорад Зекић, директор Бање Дворови.

Међутим, геотермална вода не тече само испод Дворова.

Инжењер геологије у Геолошком заводу Републике Српске Урош Јурошевић истиче да двије трећине Републике Српске располаже са одређеним потенцијалима. Како каже највећи потенцијал је свакако подручје Семберије гдје су доказане резерве на бушотинама у Дворовима и Слобомиру.

"Нама у Републици Српској су неопходне дубоке бушотине, односно даља истраживања на том пољу, како би ми имали бољу представу са чим стварно располажемо."

Потенцијали велики, могућности коришћења још веће.

У Европској унији око 400 топлана за гријање користи геотермалну енергију, а процјене су да ће до 2030. године због бројних бенефита више од 1.000 њих прећи на овај вид гријања. Док у Републици Српској потенцијала за то има, али су недовољно искоришћени.

Еколошки активиста Хелена Стојић наводи да се геотермалне воде могу искористити на низ начина.

"Могу се искористити у пољопривреди и као топлотни извор енергије за гријање стамбених, индустријских објеката, имамо нешто што такорећи просипамо. Ако исто тако узмемо у обзир да је БиХ прва у Европи, а друга у свијету по смртности дјеце усљед загађења ваздуха ми долазимо у ситуацију да смо константно изложени загађењу."

Бијељина би се могла гријати такозваном `зеленом, незагаћујућом енергијом`. За то би требало да се изгради топловодна мрежа. Из Управе града, кажу раде на овом пројекту.

"Ступили смо у контакт са еминентним стручњацима са Рударско-геолошког факултета, Универзитета у Београду који су у неколико наврата боравили у Бијељини како би се упознали са потенцијалима које Бијељина има и како бисмо даље по угледу на сусједна мјеста попут Богатића који је већ споровео топлификацију довели и топловодну мрежу у Бијељину.", изјавио је за БН Филип Божић из Градске управе Бијељине.

Осим тога, градоначелник Љубиша Петровић потписао је меморандум о разумијевању са предузећем Геосејф - београдском филијалом француске компаније која има вишедеценијско искуство у реализацији пројеката топлификације градова, а која ће ускоро, како каже Божић, кренути у процес испитивања бушотина у граду.

Што се тиче финансирања, градоначелник Петровић се обратио ЕБРД-у са молбом за учешће у овом пројекту.

Ово би био спас за плућа града, узимајући у обзир да је квалитет ваздуха у Бијељини лош, поготово у гријној сезони, када се у највећој мјери као енергент користи угаљ.

(БН) Фото: Илустрација