Америка упозорила своје инвеститоре на опрезност у РС

У извјештају се наводи да је Босна и Херцеговина отворена за страна улагања, али да би успјели, инвеститори морају превладати значајне изазове укључујући ендемску корупцију, сложене законске/регулаторне оквире и структуре власти, нетранспарентне пословне процедуре, недовољну заштиту имовинских права и слаб правосудни систем под неприкладним утицајем етнонационалистичких странака и њихових покровитељских мрежа.

"Земља нуди либералан трговински режим, а њена поједностављена пореска структура је једна од најнижих у региону (17 посто ПДВ-а и 10 посто пореза на доходак), али послодавци сносе велики терет за социјалне доприносе. Значајна миграција радне снаге створила је изазове у запошљавању. Више од 500 државних предузећа и напухан јавни сектор притискају приватни сектор", наводи се.

Сложене институционалне, политичке и територијалне структуре БиХ компликују економски пејзаж земље и одвраћају стране инвеститоре.

Даље наводе да је након општих избора у октобру 2022. године, влада на државном и ентитетском нивоу Републике Српске формирана је у рекордном року те да се Федерација БиХ и даље суочава са значајним изазовима у формирању функционалне власти.

Етничке тензије су високе док се етнонационалистичке странке боре да осигурају или одрже контролу над одређеним институцијама. У том контексту, институције на државном нивоу су направиле мали напредак у спровођењу неопходних реформи за јачање пословног окружења. БиХ је постала земља кандидат за чланство у ЕУ 2022. године у потезу који је нашироко препознат као политичка одлука, а не као одраз значајног напретка у неопходним реформама. БиХ није чланица Свјетске трговинске организације (WТО).

У извјештају је посебно наглашено да потези Републике Српске да противуставно преузме контролу над државном имовином и пријетње предсједника РС Милорада Додика да ће РС одвојити од БиХ такође су повећали тензије.

"Ове радње, у комбинацији са напорима РС да се формирају паралелне институције на ентитетском нивоу, као што је Агенција за лијекове и медицинску опрему РС, пријете стварањем законских нејасноћа које додатно компликују пословно окружење, нарушавају привреду и ометају улагања. Инвеститори би требало да спроведу адекватну анализу и савјетовање прије улагања. Ово укључује избјегавање изложености појединцима и ентитетима под санкцијама САД-а и појашњавање права власништва над земљиштем и статуса суб-националних институција како би се избјегло уплитање у потенцијално незаконито и/или неуставно рјешење. Позивају се потенцијални инвеститори да прочитају правне прегледе и изјаве високог представника за БиХ", наводи се.

У извјештају се говори о проблему корупције, као и о листи санкционисаних особа из БиХ.

"Најистакнутији међу њима је предсједник РС и предсједник политичке странке СНСД Милорад Додик и Интеграл инжењеринг. Остали појединци су санкционирани за ратне злочине", пише у извјештају.

Стејт Департмент је навео да се економија БиХ у потпуности опоравила од пандемије цовид-19, али и даље биљежи низак ниво економског раста у односу на конкуренте у региону.

Према процјенама Свјетске банке, очекује се да ће реални БДП порасти за 2,5 посто у 2023. и 3 посто у 2024. Привреда БиХ није искусила значајније директне ефекте руског агресорског рата против Украјине, али су изгледи за њен економски опоравак отежани због погоршања екстерног окружења, повишене инфлације и строжих услова комерцијалног финансирања. Просјечна стопа инфлације у БиХ у 2022. години износила је 16,3 посто и била је посебно висока код основних потрошачких добара и енергије. Очекивано успоравање привреде у 2023. години на извозним тржиштима еврозоне такође представља озбиљне ризике, јер је БиХ уско везана за европске ланце вриједности и првенствено извози робу, а не услуге.

БиХ такође има релативно низак ниво директних страних улагања (ФДИ). Расцјепкана влада у БиХ нема ни капацитет ни политичку вољу да се посвети пружању адекватних потстицаја или доброг окружења за инвеститоре. Између 1994. и 2021. године у БиХ се слило око 8,95 милијарди долара директних страних улагања. Првих пет историјских инвеститора у БиХ су Аустрија, Хрватска, Србија, Словенија и Њемачка. Заједно, ове земље представљају 61 посто укупних залиха ФДИ у БиХ. Главни историјски сектори за ФДИ у БиХ су производња, банкарство, трговина и телекомуникације. Годишње ФДИ имају тенденцију да остану стабилне из године у годину на око 400 милиона долара.

Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ (ЦББиХ), ФДИ су се у првих девет мјесеци 2022. године фокусирале на обновљиве изворе енергије, туризам, некретнине и металопрерађивачку индустрију с нагласком на аутомобилски сектор. БиХ је богато обдарена природним ресурсима, пружајући потенцијалне могућности у енергетици (хидро, вјетар, соларна енергија, заједно са традиционалном топлотом), пољопривреди, дрвној грађи и туризму. Америчке инвестиције у БиХ су ниске, а већину америчких компанија у БиХ представљају мале продајне канцеларије које су концентрисане на продају америчких роба и услуга, уз минимална дугорочна улагања.

(Клиx) Фото: Илустрација/Схуттерстоцк