Шта предвиђа нови Закон о судовима у БиХ?

Судови на нивоу БиХ не би могли да процесуирају званичнике ентитета уколико су они своја кривична дјела из области корупције и злоупотребе положаја починили само на територији једног ентитета. Конкретно, Суд БиХ не би могао да суди у случајевима "респиратори" и "Џенан Мемић", нити би, рецимо, званичници Владе Републике Српске могли да буду процесуирани за криминал почињен само у институцијама Српске. Тиме би, фактички, била смањена надлежност државног правосуђа.

Уколико државна власт усвоји нови закон о судовима БиХ, Тужилаштво БиХ и Суд БиХ неће бити надлежни за процесуирање кривичних дјела корупције која је почињена само у једном ентитету. Министарство правде БиХ је припремило нацрт закона о судовима и Савјет министара би тај документ требало да разматра на наредној сједници, заказаној за 25. јул. Комплетан нацрт закона можете прочитати уколико кликнете овдје, а у наставку ћемо извући кључне детаље.

Судску власт на нивоу БиХ би, према овом закону, требало да чине Суд БиХ и Виши суд БиХ. Суд БиХ би био надлежан за суђење у првостепеном поступку, док би Виши суд био надлежан за другостепени поступак и разматрање изборних жалби. Сједиште Суда БиХ би остало у Сарајеву, док би сједиште Вишег суда било у Источном Сарајеву.

Оно што је посебно битно је надлежност ових судова.

Кривична надлежност

Суд БиХ је, пише у нацрту закона, надлежан да у првом степену суди за Кривична дјела прописана Кривичним законом БиХ. Осим тога, надлежан је за кривична дјела приписана кривичним законима ФБиХ, Српске и Брчко дистрикта када та кривична дјела угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, државну безбједност и међународни субјективитет БиХ. Међутим, став 3 члана 16 овог закона прецизно дефинише надлежности појединих кривичних дјела.

“Суд је надлежан и за кривична дјела из области тероризма, трговине људима и сексуално искориштавање жена и дјеце, незаконите трговине дрогом, незаконите трговине оружјем, прање новца, корупције, заштите околине, кривотворење средстава плаћања, компјутерског и организованог криминала приписана законима ФБиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта ако су та дјела дјеломично или у цјелости почињена на територији два ентитета и Брчко дистрикта или изван територије БИХ, или ако су дјелимично или у цјелости почињена незаконитим активностима извршеним заједничким дјеловањем криминалних група на територији два ентитета, једног или два ентитета и Брчко дистрикта или изван територије БиХ, или ако је извршењем тих кривичних дјела настала штета великих размјера за државу БиХ, или ако су та кривична дјела прописана међународним уговорима које је ратификовала БиХ”, пише у члану 16 нацрта закона о судовима.

Шта ово значи у пракси?

Судови на нивоу БиХ не би могли да процесуирају званичнике ентитета уколико су они своја кривична дјела из области корупције и злоупотребе положаја починили само на територији једног ентитета. Конкретно, Суд БиХ не би могао судити у случајевима “респиратори” и “Џенан Мемић”, нити би, рецимо, званичници Владе Републике Српске могли да буду процесуирани за криминал почињен само у институцијама Српске. Тиме би, фактички, била смањена надлежност државног правосуђа.

Надлежност Вишег суда БиХ

Виши суд је надлежан да одлучује о правним лијековима против одлука Суда БиХ. Но, оно што је посебно битно – Виши суд би био надлежан и за одлучивање по жалбама против одлука Централне изборне комисије БиХ и у поступцима због сукоба интереса. Дакле, оно што је до сада радио Суд БиХ, убудуће би радио Виши суд БиХ чије би сједиште било у Источном Сарајеву.

Суд БиХ и Виши суд БиХ би имали своје предсједнике и били би, фактички, одвојене институције.

(Истрага) Фото: Илустрација/тхецолумнофцурае/wордпресс