Кризни састанци: Европа је све сиромашнија

Куповна моц́ се практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец.

Свијет 22.07.2023 | 15:36

Деценијама су Европљани из генерације у генерацију економски постајали све богатији. Наши дедови су имали више од наших прадедова, а наши родитељи више од својих родитеља. Из године у годину становници су постајали све богатији, али је тој срец́ној причи дошао крај, јер су у последњих годину дана Европљани постали све сиромашнији.

Амерички "Тхе Wалл Стреет Јоурнал" пише да се куповна моц́ практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец. Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија.

У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.

У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.

Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноц́и. Њено становништво је све старије, а поред тога, Европљани преферирају све више слободног времена и крац́у радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност. Затим је уследила вец́ позната пандемија ковид 19 и рат у Украјини, који је резултирао прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.

Реакције влада широм континента само су погоршале проблем, јер су се, да би сачували радна места, властодршци углавном определили за модел субвенција које су усмерили према послодавцима, што је грађане – потрошаче – довело у незавидан положај када су цене у продавницама скочиле. За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоц́и које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше.

Европа иначе има моц́ну извозну индустрију, а у прошлости су се становници могли ослонити на њу. Међутим, Кина, која представља кључно европско тржиште, такође је у економским проблемима, који се потом преливају на Европу. Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза – који чини око 50% БДП-а Еврозоне у поређењу са 10% у Сједињеним Државама – постаје слабост.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око 1 одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро 9%. Европска унија сада чини око 18% укупне светске потрошње, а САД око 28%. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње.

Прилагођено инфлацији и куповној моц́и, плате су пале за отприлике 3% од 2019. у Немачкој, 3,5% у Италији и Шпанији и 6% у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6% у истом периоду. Према подацима ММФ-а, привреда Еврозоне је у последњих 15 година порасла за око 6 одсто, а САД чак 82 одсто.

Директна последица овога је да је просечна земља ЕУ сиромашнија од свих држава у САД осим Ајдаха и Мисисипија. Ако се тренутни тренд настави до 2035. године, разлика између економске производње по глави становника у САД и ЕУ биц́е велика као и између Јапана и Еквадора.

С обзиром на све вец́и трошак задуживања и потребу европских влада да повец́ају војну потрошњу, економисти очекују повец́ање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче. А порези у Европи су вец́ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40-45% БДП-а, у поређењу са 27% у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују.

(Вечерњи лист) Фото: Илустрација/Цхаппатте ин Интернатионал Хералд Трибуне