Правосуђе Српске пало на случају Гранд Трејда (ВИДЕО)

Сага око изградње фамозне зграде Гранд Трејда у Пицином парку почела је прије двадесетак година, Тада је Градска управа Бањалуке додијела земљиште Гранд трејду у центру Бањалуке на коришћење. Али, то није било довољно, па је услиједило ширење на сусједне парцеле јавних предузећа и физичких лица.

Република Српска 21.07.2023 | 20:00

Прва на тапету је била Медицинска електроника. Малверзације акцијама овог предузећа омогућиле су власнику Гранд Трејда да смањи вриједност Медицинске електронике и купи је за око 180.000 марака и тако прошири свој грађевински посјед.

Ипак, велико интересовање јавности довели су на крају до каквог таквог судског епилога.

У том процесу, испоставило се, Радишић је имао помоћ надлежних институција, а због свега су, заједно са њим, на мање затворске казне у трајању до три године, осуђени и одговорни у Инвестиционо развојној банци РС и јавном предузећу Медицинска електроника.

Акције су на крају враћене држави, али је власник Гранд Трејда ипак успио да купи ово предузеће које је убрзо отишло у стечај.

Новинар који је и открио аферу Медицинска електроника каже да је то једна од најтежих прича на којој правосуђе Српске није положило испит.

„Миле Радишић је пресуђени криминалац. Зато је и служио казну. Ја сам пишући о томе годинама добијао од њега пријетње смрћу које је он на крају и признао и платио казну. Притисци које смо имали тада радећи тај посао су заиста били невјероватни. Он се позивао на како је сам говорио кума Милорада Додика, на утицајне људе у самом врху власти Републике Српске“, каже Синиша Вукелић, уредник портала Капитал.

Изградњи објекта Гранд Трејд на парцели у центру града на крају је засметало и приватно имање породице Вулић, којеје било узурпирано уз асистенцију полиције, а Суд је тек 2018. године пресудио да је одузимање земљишта било незаконито.

Лице отпора иза кога су прије неколико година стале многе невладине организације и медији било је оличено у Жељку Вулићу, који данас живи у некадашњем Пицином парку, окружен зградама Гранд Трејда које се непрестано шире.

Вулић од правде није одустао, иако га је неправда окружила са свих страна.

"Притисци се настављају и даље, не са понудама њиховим него са њиховим подбацивањем клипова у точкове, с обзиром да ја имам ту и фирму, која је постојала и прије него што су дошли. Инатим се сам са собом, са њима, са државом да то опстане“, поручује јасно Жељко Вулић.

Посљедња у низу изграђених зграда у кругу Гранд Трејда је и она за коју је већ познато у јавности да би требало да постане нови дом Управе за индиректно опорезивање БиХ. Дом од 100 милиона марака. Иако је било неколико безуспјешних покушаја да се та зграда "прода" Управи, занимљиво је да се то покушава окончати сада, у јеку кризе у БиХ.

„Дугорочно планиран пројекат у којем је требало овладати том једном атрактивном локацијом на којој се требало направити неколико грандиозних зграда које су ишле за познатог купца. И очигледно је да се ишло ка томе да једна од тих зграда иде ка Управи за индиректно опорезивање“, каже Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а.

Транспаренцy Интернатионал у БИХ објавио је прије неколико година студију случаја „Гранд Траде – Осамнаест година пљачке“, која хронолошки показује размјере изградње приватне државе и заробљавања институција, које су омогућиле овом предузећу отимање државног земљишта и приватних посједа, уништавања јавних предузећа и преусмјеравање буџетског новца у овај пројекат.

„Ми сматрамо и хтјели смо и поручити том студијом да је то затварање једне конструкције и да ће то бити награда за криминал који је трајао 18 година, који је довео и до уништавања Медицинске електронике, и до отимања приватних посједа, како породице Вулић тако и многих других грађана“, поручује Срђан Траљић из Транспренсија.

Од епилога кризе на нивоу БиХ, могло би се ријешити и питање Радишићевог објекта, да ли ће добити дуго чекане милионе или ће правна држава показати зубе. По свему судећи, улог није само Уставни суд и угроженост Републике Српске, како се то представља у јавности, него и како извући стотињак милиона марака из буџета у приватне џепове.

(БН) Фото: БН