Четири нелогичности у исказу дјечака које су чудне

Како је могуће да четрнаестогодишњи дјечак убица за нешто више од два мјесеца, у условима потпуне изолованости, толико промијени однос према свом злочину: од поноса до непријатности – и према жртвама: од тога да су за њега само број, до тога да не смије да им погледа у очи чак ни на сликама?!

“Своју будућност сада не зна, али зна да неће бити нормална. Каже да не зна ни за родитеље, али и за њих исто мисли да неће имати нормалну будућност”, наводно је дјечак убица рекао у уторак размишљајући о времену које је испред њега.

Све то се у потпуности разликује од онога што је причао непосредно послије злочина.

– Када ћу изаћи? – било је питање које је често постављао, увјерен да је ствар тренутка када ће бити пуштен. Тај став усвојио је пажљивим проучавањем кривичног законика, који каже да малољетници млађи од 14 година немају никакву кривичну одговорност. Чак је и вријеме извршења злочина темпирао према томе – убиства је починио два мјесеца прије 14. рођендана.

Управо то га је нагнало да наводно чак и испланира шта ће радити када настави са “нормалним животом”: “Жеља за будућност ми је да купим камп приколицу и путујем по свијету”.

Међутим, два мјесеца касније, дјечак убица не гледа више тако оптимистично на своју будућност. Да ли је напрасно схватио размјере свог злочина или је у питању нешто друго?

Прича које се <а цласс="ранк-матх-линк" хреф="хттпс://српскаинфо.цом/дјецак-убица-након-висе-од-2-мјесеца-промијенио-плоцу-родитељи-зртава-га-питали-засто-им-је-побио-дјецу-он-им-дао-бизаран-одговор/">дјечак убица није одрекао ни у уторак јесте детаљно описивање припрема за злочин. Од играња насилних игрица и вјежбања у стрељани, до прављења спискова за одстрел и упорних покушаја да провали шифру за оружје свог оца. Испричао је да је идеју да убија у својој школи “Владислав Рибникар” добио када је гледао документарни филм у којем се помињало масовно убиство, сазнаје се незванично.

Потом је на интернету претраживао појмове на тему пуцњава и убистава и анализирао шта су пуцачи радили и гдје су, условно речено, “гријешили” при извршењу својих ужасних злочина.

Међутим, током испитивања у уторак није могао да конкретно објасни зашто се одлучио на стравичан злочин, осим тврдње да је имао лоша осјећања према вршњацима. Како је могуће да је четрнаестогодишњи дјечак толико дуго припремао стравичан злочин, а да не може да објасни зашто га је починио?

Многи одговори дјечака убице су само отворили нова питања и нове мучне дилеме о масовном убиству какво није забиљежено у историји свијета, поготово од руке 13-годишњег дјетета. Иако је јуче по први пут приказао неке емоције, свједочење дјечака убице ће бити стављено под лупу истинитости, јер се непосредно послије убистава понашао потпуно другачије: хладно, дистанцирано, без осјећања кајања или повезаности са оцем, мајком, сестром…

Добро упућени извори до сада нису ниједном навели да је дјечак иједном заплакао говорећи о убијеним другарима у пуцњави у школи. Ниво његових емоција видљив је и у свједочењу када је говорио о једном од другара: “Долазио је код мене кући. Нисам знао да сам и њега погодио”.

И то је било све.

Добри познаваоци случаја малољетног масовног убице наводе да ниво његових емоција према било коме се мјери само са корисношћу коју он сам од тога има.

– Његов осјећај везан за убијене је више на нивоу непријатности коју осјјећа, а што је током сведочења и навео да не гледа фотографије оних које је убио јер се осјећа непријатно. Изјава адвокатице оца након свједочења дјечака убице да је исказао кајање, била је прва емоција коју је било ко упућен у случај навео послије два мјесеца од масакра који је починио.

Остаје упитно да ли се дјечак убица и заиста истински каје или је то само друштвено прихватљива изјава коју је дао, кажу извори.

(Блиц) Фото: Блиц