БиХ зависи од угља, а усмјерена на борбу за чист ваздух

Борба за чист ваздух, здраву животну средину је императив на који се обавезала и БиХ на свом европском путу. Велики је то изазов за земљу, која је у великој мјери зависна од угља. То показује и последњи примјер бунта мјештана Бистрице код Приједора против отварања рудника у њиховом селу.

Босна и Херцеговина 13.07.2023 | 22:23

ТИЈЕЛИМА ПРОТИВ БАГЕРА

Тијелима против багера, тако се мјештани Бистрице код Приједора боре против отварања рудника у свом селу, који би значио уништавање природе, а за стотине мјештана и одлазак тамо гдје се неће гушити у прашини угља и сумпора.

“Људи сигурно неће одустати, да ли ће успјети? Али, ја вјерујем и мислим да у човјеку умире посљедња нада и вјера. Тако вјерујем да ће ови наши који нас воде, ако можемо да кажемо наша власт да ће се уразумити и ријештити да помогне овом народу”, каже Маринко Бртић, мјештанин Бистрице код Приједора.

ТОНЕ ПЕПЕЛА

У тешкој позицији су становници Гацка јер живе поред термоелектране која сваког дана у ваздух емитује тоне пепела. Струја се производи по сваку цијену. Да ли је профит важнији од здравља, кад истраживања кажу да загађени ваздух трује, доводи до тешких обољења, као и превремених смрти.

“ТЕШКЕ ПОСЉЕДИЦЕ”

“Неке британске студије су доказале да те суспендоване честице у организму усљед дуготрајне изложености доводе до појаве карцинома плућа. Међу најугроженијима су свакако пацијенти који болују од кардиоваскуларних, цереброваскуларних обољења, плућних обољења. Сматра се да чак 43 посто превремених смртних случајева је узроковано дуготрајном излагању штетних честица”, каже др Милена Алексић, пулмолог.

ИЗАЗОВИ

Босна и Херцеговина је започела процес енергетске транзиције и кориштења чистих извора енергије. Међутим, овај процес доноси бројне изазове за БиХ која се традиционално ослања на угаљ као главни извор енергије. Израда и усвајање кључних законских и стратешких докумената који су предуслов за успјешну транзицију још увијек је на чекању.

“МОРАМО СЕ СУОЧИТИ СА ИСТИНОМ”

“Почетком године смо продужили вијек трајања термоелектрана у Какњу и Тузли, зато што је дошло до поремећаја цијене електричне енергије на свјетском тржишту тако да ми само тражимо изговоре како да то одгодимо. Међутим, не можемо то унедоглед одгађати. Ми се морамо кад тад суочити са истином и видјети да нећемо моћи да продајемо произовде који су направљени из прљаве енергије”, каже Проф. др Самир Лемеш, са Политехничког факултета, Зеница.

“ПОТРЕБНИ ПЛАНОВИ”

“Оно што се дешава тренутно јесте да неке старе термоелектране на угаљ покушавају да грађанима лажно обећају да ће они инсталирати филтере. Међутим, ради се о постројењима која су стара преко 30, па до 40, 45 година. Та постројења у сваком смислу лагано одумиру и потребно је планирати њихово адекватно затварање и наравно преквалификацију радника у том погледу”, каже Мајда Ибраковић из Еко-форума, Зеница.

При томе, мора се припремити праведна транзиција.

“На располагању су нам огромна средства, ЕУ нуди огромна средства да нам помогне да ми кроз то прођемо лакше. Ми само треба да знамо како да та средства употријебимо, да те руднике постепено гасимо. Не можемо их угасити одједном. То се мора постепено гасити. Мора се направити план збрињавања тих радника, шта урадити с њима јер првенствено морамо очувати радна мјеста”, каже Лемеш.

Зелена агенда за западни Балкан усвојена је у Софији на самиту који је одржан у новембру 2020. године. Међу потписницима Софијске декларације је и Босна и Херцеговина.

(БН)