Брашно јефтиније, а цијена хљеба иста?!

Иако су цијене брашна у Републици Српској ниже, цијене хљеба и других пекарских производа остале су исте. Послодавци кажу да је новчана разлика од ниже цијене брашна усмјерена на плате радника. Грађани сматрају да су тренутне цијене пекарских производа за наш стандард високе.

Цијене намирница су у посљедњих годину дана расле великом брзином. Данас су створени услови да се цијене пекарских производа смање због појефтињења брашна за око 20%, али до тога неће доћи. Из Уније послодаваца Републике Српске кажу да на цијене производа утиче проблем радне снаге.

„Евидентно је да је недостатак радне снаге произвео енорман раст плата, ми смо само у прошлој години имали раст плата од 20% и да би имао ко производити хљеб за очекивати је да плате расту. И питање је да ли ће хљеб поскупити, а не појефтинити у наредном периоду“, каже Саша Тривић, предсједник Удружења уније послодаваца Републике Српске.

Тривић наводи да када би цијена брашна била снижена на 50 фенинга по килограму тада би могли размишљати о појефтињењу. Тренутна цијена брашна по килограму креће се између 70 и 80 фенинга, а за грађане су тренутне цијене пекарских производа високе.

Домаћа пшеница је до сада у прехрамбеној индустрији учествовала до 30%, тврди Раденко Пелемиш, предсједник Удружења млинара и пекара регије Бијељина. Каже да би у наредном периоду количина увезене пшенице могла бити пуно већа, што би могло утицати на раст цијена производа.

„Очигледно је да ће се пшеница морати увозити из Мађарске, која је солидног квалитета и она ће се помоћи са домаћом пшеницом. У Мађарској још није кренула жетва, тако да ћемо видјети шта ће се дешавати у наредном периоду, сада је тешко било шта предвидјети“ наводи Пелемиш.

Економиста Зоран Павловић каже да би Пореска управа требала радити анализе како ствари биле транспарентније и јасно дефинисане.

„Оно што је потребо је ући у неку анализу, а то Пореска управа може да уради и да види да ли ти прерађивачи остварују већу добит него раније. То је исти случај и са млеком. Анализа трошкова, у смислу плаћања пореза, је нормална ствар коју раде пореске управе, јер ако се зарађује више него што треба онда управе могу наплаћивати екстра порез“ каже Павловић.

На смањење цијена пекарских производа могу утицати и политичари. Када би се стопа ПДВ-а која износи 17% на све, смањила на основне животне намирнице и цијена хљеба би била нижа.

(БН) Фото: Илустрација