Власти морају у пракси показати свој европски пут

Добијањем статуса кандидата пред Босном и Херцеговином су и нове прилике, које треба знати искористити, али и показати опредјељеност за реформе и напредак на европском путу. Како земља више напредује у испуњавању тих услова, више је могућности за кориштење претприступних фондова, посебно из оквира ИПА ИИИ, који је конкурентнији и награђује резултате.

Босна и Херцеговина 22.06.2023 | 21:12

Међутим, због сецесионистичке политике предсједника РС Милорада Додика, БиХ се налази на предзадњем мјесту југоисточне Европе у кориштењу ових средстава, упозорила је недавно хрватска европосланица Жељана Зовко, а након тога и потврдио министар спољних послова у Савјету министара БиХ Елмедин Конаковић.

“Највећу штету због тога трпе грађани зато што је то новац од којег би они имали конкретну корист за изградњу инфраструктуре, за различите пројекте, дотације пољопивреди, другим предузетницима. Значи, бројне су могућности на који би начин грађани профитирали од тога. Занимљиво је да политичарима то није интересантно зато што не могу да се уграђују, а знамо да они не раде баш радо оно гдје они немају директну корист”, каже политички аналитичар Ивана Марић.

ИСПУНИТИ УСЛОВЕ

За период од 2021. до 2027. године, кроз нови ИПА ИИИ програм осигурава се око 14,2 милијарде евра подршке земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима у кључним политичким, институционалним, друштвеним и економским реформама. Огроман новац на располагању, али је потребно испунити услове.
 
“Први предуслов јесте да ми у БиХ морамо имати усвојене цједодржавне секторске стратегије које су један од кључних елемената да би Европска комисија рекла да је одређени пројектни приједлог релевантан за финансирање. Ми тих стратегија имамо доста. Међутим већ у неким секторима који су од нашег интереса као што су пољопривреда, транспорт потребно је те стратегије ажурирати, али исто тако одређени број стратегија треба први пут усвојити као што је рецимо цјелодржавна стратегија за запошљавање. Други предуслов јесте техничка спремност једног пројектног приједлога”, каже Мартина Трогрлић, портпарол Дирекције за европске интеграције.

МНОГО ПОТРЕБА

ИПА средства намијењена су првенствено институцијама у циљу преузимања обавеза, а доступна су и другим корисницима (невладиним организацијама, пословној заједници, јединицама локалне самоуправе, пољопривредним газдинствима и другим физичким и правним лицима. Много је потреба које се могу преточити у пројектне приједлоге, за шта је потребно знање, воља и вјештине.

“Писање пројеката није нека велика непознаница, то је вјештина и као свака вјештина може да се научи. Имају организовани курсеви, мада, све је тога мање зато што је мање и невладиних организација које су у принципу пројектне”, каже пројект менаџер Зорица Давидовић.

У протеклој деценији, Делегација ЕУ у БиХ је имплементирала око 1.000 пројеката, укупне вриједности близу милијарду евра грантова. Од нас зависи како ћемо и колико у будућности користити ова средства која нам могу бити на располагању.

(БН) Фото: Илустрација