Српством ‘плаћају’ дугове у Српској

Власти Републике Српске интензивирале су процес задуживања пред 28. јун, датум када на наплату доспијева око 200 милиона евра обавеза због обвезница продатих на Бечкој берзи прије пет година.

Република Српска 21.06.2023 | 22:42

До краја године овај бх. ентитет треба да врати више од 500 милиона евра посуђених од разних финансијских институција, те за исплату других обавеза.

Тек што је 20. јуна окончана рекордна продаја обвезница РС-а на Бањалучкој берзи, вриједна више од 107 милиона евра, дан касније РС је продала и краткорочних вриједносних папира у вриједности преко 18 милиона евра.

За 3. јул заказане су двије нове аукције обвезница тог босанскохерцеговачког ентитета.

Том продајом Република Српска би се требала задужити за додатних близу 39 милиона евра.

И то није све. Половином јуна извршена је и емисија трезорских записа у вриједности већој од 16 милиона евра. Тако ће се практично Република Српска у мање од мјесец дана задужити за више од 180 милиона евра.

Из Министарства финансија РС није одговорено на упит Радија Слободна Европа да ли су прикупљена средства за исплату дуга насталог на Бечкој берзи 2018. године, осим да ће "бити измирен из буџетских средстава".

Но оно што се код нових задужења издваја, по мишљењу економисткиње Светлане Ценић, јесте камата од 6,1 одсто коју Република Српска мора да плати након доспијећа обвезница.

"Вратиће како да не, јер ће оне са Бечке берзе које су купиле овдашње комерцијалне банке, да замене овим новим обвезницама по много већој каматној стопи. Реците ми ко је луд, да се задужује по толикој каматној стопи? Па пиљара добије кредит по мањој стопи, а и сваки привредник у овој земљи. Али с обзиром, колики је ризик, толика је камата, очигледно је РС врло ризична", оцјењује Ценић.

Зашто РС плаћа дупло већу камату од Федерације БиХ?

Република Српска се током 2022. године задужила петнаест пута за 195,6 милиона евра преко Бањалучке берзе. Федерација БиХ се у истом периоду задужила пет пута за 33,7 милиона евра преко Сарајевске берзе.

Након што је Европска централна банка повећала камате за 2,5 посто у 2022., трошкови задуживања ентитета на берзама су повећани скоро троструко у односу на годину раније.

Као и РС и други бх. ентитет, Федерација БиХ задужује се емисијом обвезница, но по камати која је доста нижа.

На посљедњој аукцији 20. јуна на Сарајевској берзи Федерација БиХ задужила се за 15 милиона евра, али уз каматну стопу нешто мању од три одсто.

То је дупло мање него камата по којој се задужује РС.

Адмир Чавалић, који је и предсједник Одбора за економску и финансијску политику Парламента Федерације БиХ, истиче да камата показује јасну разлику у економској снази два ентитета.

"Дупло виша каматна стопа, то значи да инвеститори примијете да је ризичније улагати у РС, него у ентитет Федерацију БиХ. То је зато што је РС, у релативном смислу, дупло више задужена, када компарирамо БДП са дуговањима. Дуговања су приближно иста, али Федерација БиХ има и скоро дупло више становника од РС, па је и тиме задуженост мања", наводи Чавалић.

Додаје да се РС са економским, према Чавалићевим ријечима, стварају и геополитички изазови, због настојања да "добију кредити од Кине, Србије или Русије".

Дугорочно, Чавалић сматра и да начин задуживања у РС смањује могућност раста плата у јавном сектору, јер се нови дугови по већим каматама користе за затварање старих дугова.

"Није добро ни да комерцијалне банке своја средства користе за јавне обвезнице, јер тиме онда смањују улагања у привреду кроз кредите, чиме задуживањем трпи и привредни сектор", закључује он.

Федерација БиХ ове године мора да плати око 450 милиона евра доспјелих обавеза.

Ко ће да заради од високе камате?
Након рекордне продаје обвезница РС на Бањалучкој берзи, није познато ко их је купио.

Министарство финансија Републике Српске није одговорило на упит РСЕ да достави списак купаца.

Обвезнице су дужнички вриједносни папири који се издају с циљем прикупљања финансијских средстава и са унапријед дефинисаним роком поврата, те унапријед утврђеном каматом.

Представљају алтернативу банковном кредиту.

Влада РС је у одговору на упит РСЕ, навела да су у 60 трансакција учествовали "институционални инвеститори, као и тридесетак физичких лица, што из Републике Српске, Федерације БиХ, тако и земаља Европске уније".

"Емисија обвезница је планирана Буџетом РС и у складу је са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама, којим је дефинисана намјена задуживања. Сврха дуга су буџетска потрошња и пројекти, те отплата старог дуга", истакли су у Министарству.

На исти упит нису одговорили ни у Бањалучкој берзи као ни у Централном регистру хартија од вриједности, који биљежи берзанске трансакције.

Бранко Кецман, директор једне од брокерских кућа, која је акционар Бањалучке берзе за РСЕ наводи да постоји право купца обвезнице да се не зна његов идентитет.

"Разлика између акција и обвезница је у томе што је обвезница дужнички инструмент и нигдје се не објављују имена власника обвезница. Обвезницама се тргује на берзи и неко ко је јуче купио те обвезнице за седам дана их може продати", наводи Кецман.

Са друге стране, економиста Адмир Чавалић истиче да би требало да "буде могуће сазнати ко су купци обвезница и да би цијели процесс требао да буде транспарентан".

"У тим аукцијама рецимо апсолутно доминирају комерцијалне банке у Федерацији, а тако и у РС. Интересантно је појављивање ових других правних лица, могуће је због више каматне стопе", каже Чавалић.

(РСЕ) Фото: РСЕ