Како се на тендерима украде 400 милиона марака?

Кроз јавне набавке, Босна и Херцеговина годишње потроши скоро три милијарде марака новца који грађани уплаћују кроз порезе. Стручњаци процјењују да корупција годишње у јавним набавкама, умјесто за болнице, школе и боље путеве, однесе више од 400 милиона марака, због чега се дуго инсистирало на измјена закона.

Међутим, ни измјене нису донијеле позитивне помаке које би или спријечиле крађу на тендерима или их учинило транспарентнијим.

Они који управљају јавним новцем у Босни и Херцеговини постали су својеврсни стручњаци у заобилажењу Закона о јавним набавкама. Тендери се реализују како коме падне на памет, милиони марака се препуштају организацијама које немају обавезу поштовања оног што прописује закон.

То на крају повећава корупцију и слаби развој привреде и економије. Нарушава се тржишна кокуренција јер се фаворизују предузећа која су посао добили захваљујући добрим везама са политичким врхом у БиХ

„Закони и законске процедуре су се злоупотребљавали па смо имали хитне набавке канцеларијског намјештаја горива и сличних роба радова или услуга који нису били неопходни а заобилазиле су се редовна процедуре и набављане су од неквалификованих понуђача. Ванредне околности су искориштене како би се намицала јавна средства и намјештали послови привилегованим понуђачима тј фирмама које погодују властима које контролишу и управљају јавним новцем у коначници“, сматра Дамјан Ожеговић, Транспаренсy Интернатионал БиХ. 

Стручњаци кажу да су злоупотребе и  крађе на тендерима у садашњем закону готово легалне и без било какве одговорности. Чак и кад се открије да су се десили пропусти и кршење закона, не покрећу се прекршајне пријаве иако је то законска обавеза

„Ту би се морало, садашњи закон је већ крпљен и не може се  поправљати, него ићи на нови закон о јавним набавкама који би био реформски, антикоруптиван у ком би било јасно уграђена правила  ефикасне одговорности за оне који крше одредбе закона, и уговорним органима и  понуђачима“, каже  Рајко Кецман, УГ Тендер.

Дуго се чекало и на измјене Закона о јавним набавкама. Међутим, овај закон не доноси измјене потребне држави и њеним грађанима. У измјенама закона остављен је и даље директни споразум за тзв. мање набавке, а негативно је то што је лимит за износе набавки подигнут са 6 000 на 10 000 КМ што значи да се може очекивати још већи број злоупотреба. Наши саговорници кажу да је велика одговорност на институцијама које би морале пооштрити казне.

„Све док не постоји политичка воља и снаге у правосуђу да се изборе са овом појавом ми ћемо имати корупцију у јавним набавкам. Можемо најбољи закон донијети, увијек ће они којису за корупцију намјештати тендере и црпити новац из јавних средстава и преливати га у своје приватне џепове“.истиче Велизар Антић, политиколог.

„Свакако би требало да се свако кршење закона о јавним набавкама не санкционше као прекршај него кривично дјело то је био и наш захтјев да се казне пооштре јер ако то не буде ове благе казне њима ће бити подстицај да се и даље крши закон о јавним набавкама“,каже Мира Пекић, посланик ПДП у ПС БиХ.

Поента сваког закона у некој држави је да уреди систем и успостави правила. Код нас се закони, чини се, доносе тако да погодују надлежнима јер се успостављена правила крше или заобилазе, а ту су заказале инистутиције. У овом случају Агенција за јавне набавке и надлежна тужилаштва.

Стручњаци сматрају да је потребно деполитизовати институције и потпуно ресетовати правосудни систем у БиХ јер цијену корупције у јавним набавкама и манипулације грађанским новцем плаћају управо грађани и привреда која већ годинама стагнира. 

(БН)  Фото:Агенције