Љубав као мотив: Тајланђанка се крстила у Бијељини

Тајланђанку Ај, љубав према супругу Виктору, Бијељинцу, довела је у Семберију. И необјашњиви путеви људских судбина се не завршавају ту – она се данас у цркви у Доњем Бродцу код Бијељине крстила и примила православну вјеру.

Република Српска 21.05.2023 | 13:18

Ај, пуним именом Кулнари, и Виктор су се упознали на Тајланду. Он је програмер, послом је прије неколико мјесеци стигао у далеку земљу, и ту случајно упознао љубав свог живота.

“Био сам тамо три мјесеца. Од тамо сам радио и одмарао. И ту смо се упознали и завољели. Онда се брзо све десило, дошла је она овдје, ту је три мјесеца и вјенчали смо се”, каже 28- годишњи Виктор.

“Наша прича је невјероватна. Ја сам из Бангкока, а упознали смо се у сасвим другом граду гдје сам боравила три дана, и срели смо се последње вечери мог боравка... Причали смо, срели се поново, и након два мјесеца, изненада ме питао - Хоћеш ли да се удаш за мене?”, надовезује се 26-годишња Ај.

Рекла је – Да! Убрзо долази у Бијељину, гдје су се и вјенчали, а онда је Ај отишла и корак даље и изразила жељу да прими вјеру свог мужа и крсти се у православној цркви у Броцу код Бијељине.

“Ја сам била будисткиња, и када сам почела да истражујем више о православљу и Исусу Христу, о чему нисам знала пуно, запањила сам се сазнањем да је преузео све људске гријехе на себе и страдао. Морам Вам рећи, сада док сам се крстила, била сам на ивици да заплачем. Осјетила сам Његово присуство у срцу, и осјетила сам да је прихватио и мене...”, очију пуних суза и пуна утисака прича млада Тајланђанка.

Пошто је добила визу на три мјесеца, ускоро поново накратко путују за Тајланд. Оно што јој се највише свиђа овдје је природа.

“Свиђа ми се природа, људи, саобраћај, такође. У Тајланду је све убрзано, ужурбано, пуно гужве, овдје је много мирније и лаганије. Такође, свиђа ми се како одвајате квалитетно вријеме за храну. То је као ритуал. Тамо, брзу храну у било које доба дана и ноћи можете пронаћи на сваком
кораку. Овдје се више пажње посвећује томе, и то просто није нешто што радите успут. Много је здравије, свиђа ми се...”, каже Ај.

“Нисам знао како ће да буде, ипак је она из Бангкока који је много већи него било шта овдје. Мада је она ионако жељела да се пресели у неку мању средину одатле. Тако да јој је промјена пријала. Једини проблем је била хладноћа, пошто је дошла почетком марта, али навикла се”, додаје
Виктор.

Слаже се и његова супруга:

“Сви су ме сјајно прихватили! Изван очекивања! Сви ми говоре, сада си дио нас. Његова мама ме љуби сваки дан, говори ми да сам јој кћерка, да ме Бог послао овдје... Његов тата не прича добор енглески, али се труди, стално ме пита шта ми треба, његови пријатељи исто тако”.

А ова прича је и још једна потврда ријечи великог Меше, да је “Љубав једина ствар на свијету коју не треба објашњавати, нити јој тражити разлог”...

Ај полако учи српски и за крај, уз широк осмијех нам поручује:

“Добар дан. Ја причам мало српски. Извини. Хвала...”

(БН) Фото: БН