Стотине милиона КМ слило се у буџете странака у БиХ?!

У посљедње двије деценије политичке странке у Босни и Херцеговини из буџета свих нивоа власти добиле су стотине милиона марака. И даље међутим нема јасних информација о томе: - На шта је тај новац потрошен и да ли су стотине милиона јавних средстава утицале на странке да раде у интересу грађана?

Република Српска 19.05.2023 | 21:18

У посљедњих 18 година, политичким субјектима у БиХ је из буџета општина, градова, ентитета и са нивоа БиХ подијељено 355,3 милиона марака. Занимљиво је да су издвајања из године у годину повећавана, па је према подацима Централне изборне комисије БиХ, само у прошлој години странкама исплаћено 19,6 милиона марака.

Из буџета општина и градова основних изборних јединица политичким субјектима је исплаћено 6,6 милиона марака, из буџета Федерације 3,8 милиона, Републике Српске 3,6 милиона, док је из буџета кантона у Федерацији је издвојено 3,6 милиона.

Политичке странке и њихови клубови из буџета БиХ добили више од 935 хиљада конвертибилних марака, из буџета градова 718 хиљада, а Брчко дистрикт је дао око 200 хиљада марака.

Поред званичних података који приказују стотине милиона марака новца грађана који је поклоњен политичким субјектима, додатно је спорно, кажу у невладином сектору, што се тај новац троши на крајње нетранспарентан начин.

"Само у прошлој години односно за вријеме изборне кампање странке су према нашем мониторингу прикриле намјамње милион и по марака", каже Дамјан Ожеговић из организације Транспаренси БиХ. 

У протеклим деценијама, каже Ожеговић, странке су биле прилично досјетљиве у тражењу начина како да на сумњиве начине потроше прикупљени новац.

"Највише се не пријављују донације у нечињењу као што су наступи естрадних звијезда, организовање концерата и злоупотребе јавних ресурса", каже Ожеговић. 

Да ли је јавни новац који је несебично дијељен политичким партијама уопште утицао на те исте странке да у већој мјери раде у интересу грађана?

"То да су се политичари однародовали од сопствених бирача и да брига о њима долази само у вријеме изборних кампања и да тада неки евентуални трошкови улагање у комуницирање већ је проказано и препознато и одбачено од стране оних који критички посматрају политичке процесе", рекао је професор на Факултету политичких наука Бања Лука Ђорђе Вуковић. 

Странке се осим јавних средстава, финансирају и од чланарина, добровољних прилога, издаваштва па чак и од имовине и предузећа у свом власништву. Из невладиног сектора годинама упозоравају на недостатке Закона о финансирању политичких странака, који не предвиђа адекватну контролу. Кад се на то додају и недовољно високе санкције, странкама је практично омогућено да свјесно крше законе.

(БН) Фото: Илустрација