Зашто су млади упали у вртлог вршњачког насиља?

У посљедње вријеме, код нас и у региону, све чешћи су случајеви вршњачког насиља. Млади постају све бруталнији, а о овом проблему се говори тек када се деси нека трагедија. Слиједи вријеме ђачких екскурзија, а пред родитељима још једна велика брига.

Република Српска 06.05.2023 | 20:02

Излети, дружења, екскурзије, спортски кампови – прва помисао лијеп провод и лијепо искуство. Међутим, данас, све чешће, деси се горко искуство..Препирке, чарке, свађе па мирења, све је то дио одрастања и сазријевања. Није то никаква новост, али новост је што дјеца и млади постају све насилнији, а свој бијес испољавају на све бруталније начине, при чему посљедице могу бити непоправљиве. 

“Генерално млади су из неког разлога пуни бијеса. Да ли је у питању породица, да ли је у питању систем, школство не знам, али вјерујем да ће у будућности кроз освешћивање да се ријеши овај проблем, бар у малом проценту”, каже Рада Мићић из Омладинске организације “Визија младих”, Бијељина.

Старије генерације, које су преко својих леђа претуриле много животних недаћа, кажу у њиховој младости није било таквих бруталности. Много се радило, борило да се заради неки динар, а данас млади хоће све на длану, због чега се неријетко препуштају пороцима.

Док старији износе критике на рачун младих, стручњаци имају објашњење:

“У суштини ова младеж данас је посљедица свих наших траума које смо ми имали посљедњих деценија, тако да је рад на томе да се што више бавимо својом психом. Ментално здравље је јако важно. Не бих ја рекла да су они бијесни, него су они производ свега што нам је и систем или било шта некако понудило”, каже психолог Александра Радановић.

“Шта очекивати? Хоћете да очекујете да дјеца слушају оперу, да читају Црњанског, да се баве неким озбиљним радњама када им се просто кроз систем вриједности и облик понашања сервира насиље, кроз музику, филмска остварења. Дјеца немају ту неку трпељивост, неко смирење или да се склоне из конфликта. Ја цијеним да ће тога бити и у будућности много више”, каже социолог Владимир Васић. 

Први стуб одбране је породица у којој би дјеца требало да науче кључне вриједности. Већ при првом одвајању од родитеља, покажу, шта уствари носе из куће.

“Породица је темељ. Ми не можемо градити сад неку кућу много чврсту ако немамо јасан темељ. Негдје родитељ највећи функцију има до седме године, не знам колико су тога родитељи свјесни. Врло често у пубертету у средњој школи родитељи крену да се баве васпитањем. То је касно”, каже психолог Александра Радановић.

У сваком проблему, па тако и овом кључна је превенција, а она креће од најранијег узраста. Темеље поставља породица, а надогрању предшколске и школске установе. Кад се деси посљедица касно је, јер боље је спријечити него лијечити.

(БН) Фото: Илустрација