Додик се боји остати без државне имовине јер онда неће имати шта распродавати

Ситуација у БиХ никада није мирна, али се циклично појављују раздобља јако високе напетости. Углавном се ради о политичким провокацијама у служби владајућих политичких елита, које извикивањем националистичких парола, пријетњама и уцјенама покушавају скренути пажњу с изузетно лоше привредне ситуације у којој се налази та држава.

Недавно је исти политички игроказ извео Милорад Додик, предсједник Републике Српске, пријетећи одцјепљењем тог дијела БиХ. Најављује потписивање документа о заштити ентитетске имовине који, уз остало, садржи најаву извођења полиције Републике С-а на административну црту раздвајања с Федерацијом БиХ.

Дејтонским споразумом је граница између два ентитета БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ, одређена тек административно и не допушта се успостављање било каквог надзора на граници и слободе кретања. Додиков би план, да се проведе у дјело, значио кршење самог споразума којим је де фацто парадржава Република Српска и успостављена.

Али провокације овакве врсте су дио политичког фолклора БиХ и главна сврха им је скретање пажње с других проблема. Пуно је лакше прикупљати политичку подршку паролама и пријетњама него говорити о стварним проблемима које дијеле оба ентитета БиХ, а који су понајвише економске природе. Ситуација је поготово лоша у Републици Српској.

РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ НАЈВЕЋА ЕКОНОМСКА РУПА У СУСЈЕДСТВУ

Ситуација с привредом и условима живота у цијелој БиХ је благо речено поражавајућа, а Република Српска је неразвијенији дио ионако економски заостале државе. Да би се избјегле оптужбе за манипулацију подацима, потребно је погледати информације и упоредити самих институција Републике Српске, у овом случају Инвестиционо-развојне банке Републике Српске.

Она прати главне економске индикаторе самог ентитета у чијем је власништву те их упоређује с Федерацијом БиХ и сусједним државама, Хрватском и Србијом. Укључена је и ЕУ, али је разлика толико велика да Републику Српску нема смисла упоређивати с просјеком држава ЕУ.

Република Српска је економски слабија од Федерације БиХ по свим параметрима, неразвијенија је од Србије и далеко неразвијенија од Хрватске. То је разлог великог исељавања, па је с некадашња 1.4 милиона становника (2004.) спала на тек нешто више од 1.12 милиона становника 2019.

Посљедњи комплетни подаци којима располаже Инвестиционо-развојна банка Републике Српске се односе на 2019., па ћемо се тиме послужити јер се односи нису битно промијенили до 2022. Номинални бруто домаћи производ (БДП) је 5.75 милијарди евра, што је тек пола БДП-а Федерације БиХ (11.85 милијарди), осам пута мање него Србије (49.1 милијарда) и више од девет пута мање него Хрватске (53.9 милијарди).

СРПСКА НИЈЕ БИТНА ЧАК НИ У РЕГИОНАЛНИМ ОКВИРИМА

То су апсолутни износи и говоре о самој величини привреде, не о развијености. За то можемо користити БДП по становнику, који показује разлике у нивоу економског развоја. И према том показатељу Република Србија заостаје.

БДП по становнику Републике Српске износи 5.035 евра, Федерације БиХ 5.409 евра, Србије 6.628 евра, а Хрватске 13.259 евра. То нам даје општу слику, која у правилу увијек кореспондира с појединачним показатељима развијености и стандарда.

Остварени извоз производа по становнику Републике Српске је 2019. износио 1.619 евра, Федерације БиХ 1.782 евра, Србије 2.410 евра, Хрватске 3.741 евро. Подаци које наводи Развојно-инвестицона банка Републике Српске нису савршено усклађени с подацима свјетских институција, али не одступају значајно. Углавном показују стварно стање, а то је да Република Српска економски није баш битна ни у регионалним ни у еуропским оквирима.

ЈАКО НИЗАК ЖИВОТНИ СТАНДАРД СТАМОВНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Толико о цјелокупној привреди, а могу се уочити и разлике у платама и пензијама. 2019. је просјечна мјесечна нето плата исплаћена у Републици Српској износила свега 464 евра, у Федерацији БиХ 475 евра, Србији 467 евра, а Хрватској 870 евра.

Треба напоменути да је званична стопа незапослености била 24.8 посто. Од 2008. је раст плата у Републици Српској износио само 20 посто, мање него у Србији, па чак и мање него у далеко развијенијој Хрватској. Ситуација с пензијама је посебно поражавајућа. У Републици Српској је износила 194 евра, Федерацији БиХ 213 евра, Србији 224 евра, Хрватској 341 евро.

Иако је проблем (не)одрживости пензионог система свееуропски, и јако је изражен у Хрватској, Србији и цијелој БиХ, Република Српска има посебно велик проблем. Број радника и пензионера је скоро изједначен, с тек десетак хиљада радника више него што има пензионера.

С обзиром на то да је према подацима у Републици Српској у 2022. рођено 9118 дјеце, а умрле су 16.263 особе, ситуација ће дугорочно постајати све гора. Генерално је очекивани животни вијек годину дана мањи него у Србији и пет година мањи него у Хрватској.

ДОДИК СЕ БОЈИ ОСТАТИ БЕЗ ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ ЈЕР ОНДА НЕЋЕ ИМАТИ ШТА РАСПРОДАТИ

Сви наведени економски подаци указују на једноставну чињеницу да Република Српска није економски одржива и опстаје захваљујући задуживању. Наравно, то не значи да је задуженија од развијенијих земаља, али јој је одржавање дуга пуно теже.

Сиромашније земље су углавном мање задужене од богатих, због саме чињенице да не могу одржавати високи ниво дугова. Често имају неефикасан порески систем, тј. уопште не могу прикупљати порезе (ма колики били). Постоји деликатна граница до које се сиромашне државе могу задуживати и јако је ниска. Република Српска је прешла ту границу.

Уставни суд БиХ је у септембру прошле године донио пресуду по којој је власник имовине у БиХ (попут ријека, шума итд.) држава Босна и Херцеговина, из чега произлази да Република Српска и Федерација БиХ могу само користити ту имовину, а не њоме управљати. Додику је то проблем јер је врло могуће да ће бити нужно продавати ту имовину да би се смањили дугови Републике Српске..

РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ РЕЛАТИВНО ЗАДУЖЕНИЈА ОД ФЕДЕРАЦИЈЕ БиХ

Према доступним информацијама, јавни дуг Босне и Херцеговине на дан 31. децембра 2021. достигао је ниво од 12.82 милијарде конвертибилних марака, или 6.58 милијарди евра. Од тога се на Федерацију БиХ односило 51.08 посто, а Републику Српску 48.04 посто.