Задужењем у Кини до новца за отплату дугова Српске

Овдје се не завршавају дуговања РС. До краја године Република Српска треба да врати више од 500 милиона евра које је посудила од разних финансијских институција.

"Република Српска је купила хеликоптере за 45 милиона, па је Додик купио авион за 22 милиона милиона, па за Српска опен је потрошено 45 милиона. Свака част Новаку Ђоковићу, али то су велике паре. Па се за скијалишта издвајају десетине милиона. Хоћу да кажем, неки трошкови, које прави Влада Републике Српске су далеко изнад потенцијала и могућности финансијског приходовања", каже економски аналитичар Зоран Павловић за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Увидом у информацију Министарства финансија и трезора БиХ, спољни дуг Републике Српске је премашио двије милијарде и сто милиона евра.

Према званичним информацијама, Република Српска је до сада на међународном финансијском тржишту емитовала обвезнице у вриједности 915 милиона марака (467,8 милиона евра).

<стронг>Шта се зна о кинеским фондовима са којима РС преговара?

Преговоре са три кинеска финансијска фонда започео је предсједник Владе РС Радован Вишковић током посјете Пекингу почетком овог мјесеца.

До сада нису званично саопштени резултати разговора, али је из Владе РС најављен долазак представника фондова из Кине у Бањалуку на даље преговоре.

За РСЕ из Министарства финансија РС није одговорено ни на питање о ком износу новца се преговара са кинеским фондовима, намјени утрошка тих средстава, као ни када ће преговори бити настављени.

Вишковић је током посјете Кини разговарао са представницима Каиyуан фонда, Сханxи Интернатионал Труст фонда и фонда чији је назив Јиyуан Заихуа Манагемент. Ниједан од ова три фонда нема званичну wеб страницу.

Вишковић је у Пекинг отишао након што је његов страначки шеф Милорад Додик крајем марта изјавио да је Кина као инструменте гаранције и финансирања спремна да прихвати обвезнице Републике Српске.

<стронг>Опозиционе странке траже парламентарну расправу због дугова РС

Преговори са кинеским фондовима јасан су показатељ упитности исплате доспјелих дугова.

Тако за Радио Слободна Европа најављено задужење код Кине коментарише потпредсједник Партије демократског прогреса Игор Црнадак. Додаје како је опозиција спремна да захтијева одржавање посебне расправе у Скупштини РС о дуговима.

"Ситуација је доста озбиљна, посебно с обзиром на клаузуле које стоје у уговорима са носиоцима тих обвезница, према којима могу ући у власништво компанија у којима Влада РС има већински удио, уколико се не врати дуг. Видимо да је ситуација доста тешка и да покушавају сада да се задуже на трећој страни, покушавају сада и у Кини", каже Црнадак.

Као посланик у Скупштини РС, истиче он, поставио је и посланичко питање ентитетској министрици финансија Зори Видовић у вези отплате дуга.

"Она је рекла да РС има паре, али да нису на рачуну. То је немогуће. Такође је додала да ће РС већ у априлу почети да отплаћује тај дуг за бечку берзу, али ми до сада нисмо видјели информацију да се то дешава", рекао је Црнадак.

А шеф посланичког клуба Српске демократске странке у Скупштини РС Вукота Говедарица повезао је дугове РС са усвајањем Плана о државној имовини који се односи на дјеловање представника РС у институцијама БиХ, а потписан је 24. априла у Бањалуци.

"Закључци нису спроводиви нису реални. Њега то не занима, њега само занима да се игра са емоцијама свог народа. Ова земља која се зове РС нема основна средства да исплати основне обавезе међу којима је исплата дуговања од 1,1 милијарду", рекао је Говедарица.

Додао је да је Додику првенствено циљ да "намакне пола милијарде".

Са друге стране, предсједник РС Милорад Додик недавно је на конференцији за новинаре признао да ове године доспијевају "нешто веће обавезе“, али да је "Република Српска способна и спремна да извршава све своје обавезе“.

<стронг>Политика конфронтације са Западом поскупљује дуг

Марко Ђого, декан Економског факултета у Источном Сарајеву, за РСЕ оцјењује како није спорно да РС још није дотакла "праг" презадужености, али да је структура скупих кредита таква да "може врло брзо настати проблем".

"Узимали смо кредите од приватних повјерилаца који су знатно скупљи од оних од ММФ-а и Свјетске банке. Ситуација је још тежа, јер се ради о условно краткорочним кредитима, до пет година. Раније су сви кредити били на 10, 12 година", каже Ђого.

Додаје да је окретање скупим кредитима у РС, резултат политичког "затезања" са развијеним земљама Запада.

"И та једна политика, да не кажем конфронтације, али неслагања са развијеним земљама, довела је до тога да имамо такву структуру, какву сада имамо спољног дуга", каже Ђого.

Ситуација у будућности је, сматра Ђого, још лошија, јер задуживање код приватних финансијских институција ће још да поскупљује због раста каматних стопа.

Просјечна камата по којој се РС до сада задуживала у скупим кредитима, износила је око пет одсто.

"Република Српска без осам посто камате сигурно неће моћи дизати кредите и то је проблем који може настати - да плаћамо врло скупо своје дугове. Излаз би био да рефинансирамо своје дугове на више година и по нижој каматној стопи. То је могуће само ако сте дио, условно речено, Међународне заједнице која одлучује о кредитним средствима међународних финансијских институција", закључује Ђого.

<стронг>Гдје је РС у односу на Федерацију БиХ?

Према званичним подацима, други бх. ентитет, Федерација Босне и Херцеговине, има нешто већи вањски дуг у односу на РС, који износи око 2,79 милијарди марака. Но, тај ентитет се не задужује на међународним финансијским тржиштима продајом обвезница по скупим каматама.

Економиста Зоран Павловић истиче да је разлог за то и у чињеници што Федерација БиХ има дупло боље показатеље укупне вриједности добара и услуга произведених током цијеле године, а са друге стране нема прескупа јавна улагања. Он подсјећа и да је у току 2022. године пропуштена шанса да се сачува вишак средстава добијен од Управе за индиректно опорезивање у износу од око 250 милиона евра.

"То је отишло на изборе, на предизборних 100 марака социјалних исплата, на повећање плата у јавном сектору и на повећање пензија. Ако ништа не штедиш, не можеш да вратиш дуг", рекао је Павловић.

Према одлуци Скупштине РС и у овој години дозвољено је задужење до 1,08 милијарди марака (око 555 милиона евра).

У ентитетском буџету за 2023. годину, за отплату дугова је издвојено 922,4 милиона КМ (око 473,7 милиона евра), што је више него дупло у односу на прошлу годину, када је за то било намијењено нешто више од 450 милиона КМ.

(БН/РСЕ) Фото; Бизнис.ба