ЕУФОР шаље појачање, циљ Брчко дистрикт?

- ЕУ би наредних дана и седмица требало да донесе одлуку о повећању броја војника ЕУФОР-а у БиХ, сазнају "Независне".

Међутим, ниједна од званичних институција или извора који су упознати са ситуацијом није желио да да коментар у којем обиму би појачање било и да ли је тачно да би већина новопридошлих трупа била распоређена у Брчко дистрикт.

И новинар Ивица Пуљић, дописник Ал Јазеере из Вашингтона, прије неколико дана на Тwиттеру је најавио такву могућност.

"Из америчких извора сазнајем да су САД, преко Стејт департмента, упутиле захтјев ЕУ да пошаље појачање снагама ЕУФОР-а у БиХ одмах након изјава Милорада Додика о отцјепљењу РС. ЕУ би требало да реагира у идућих неколико дана", написао је он.

Иако нам нико није желио ни потврдити ни демантовати ове информације, оне се уклапају у оно што смо писали протеклих мјесеци, да на Западу постоји забринутост да би се безбједносна ситуација у БиХ могла погоршати, и то не само због Милорада Додика, предсједника РС, него и због намјере СДА да ни по коју цијену не одустане од учешћа у власти, као и позивања на оружје од стране појединих вјерских лидера блиских структурама СДА. Осим тога, Запад је забринут да би у новембру Русија могла ускратити мандат ЕУФОР-у, што би практично значило да би се војне снаге ЕУ морале повући из БиХ у року од седам дана.

Оно што сазнајемо је да САД и ЕУ желе да нађу правни начин да се не угрози безбједност БиХ и нађе основ да војно присуство Запада остане на дужи период. О томе је, како сазнајемо, било говора и на америчкој турнеји Зукана Хелеза, новог министра одбране БиХ, који је један од министара у новој структури Савјета министара, у складу с очекивањима администрације САД. Иако нисмо успјели добити потврду, може се очекивати да би било која дугорочна промјена војног присуства Запада у БиХ била могућа само уз формалан захтјев институција БиХ, гдје Министарство одбране БиХ игра важну улогу, али у том случају не може се заобићи ни Предсједништво БиХ. С тим у вези, значајна је Додикова порука прошле седмице да ће институције РС замрзнути своју сарадњу с представницима НАТО-а и безбједносних структура у БиХ.

Краткорочно, ЕУФОР може довести нова појачања у БиХ јер му то и постојећа резолуција омогућава. Иако се у резолуцији, која је продужена прошлог новембра, не спомиње број војника који ЕУФОР може имати, недавно нам је појашњено да се у БиХ тренутно налази 1.100 трупа, што значи да је могуће теоретски довести још барем 2.500 војника. 

Довођење додатног контингента ЕУФОР-а омогућава механизам Резервне снаге ван земље. На страници ЕУФОР-а је појашњено да се нове снаге могу довести у веома кратком року у случају потребе.

"Ове снаге базиране су у Европи и могу бити ангажоване у кратком периоду да повећају број трупа ЕУФОР-а у случају да дође до пријетње за сигурно окружење. Тај механизам омогућава да ЕУФОР има капацитет за брзу интервенцију како би подржао агенције за спровођење закона у БиХ како би очувале сигурно и безбједно окружење", наведено је у овој информацији. Иначе, ово није први пут да се могући ангажман ЕУФОР-а доводи у везу с полицијским агенцијама у БиХ, иако то није примаран задатак ове војне мисије.

Савјет ЕУ, када је посљедњи пут расправљао о ЕУФОР-у, закључио је да подржава мандат ЕУФОР-а и мисију "Алтхеа".

"Савјет дубоко жали због продужене политичке кризе у земљи и осуђује блокаду државних институција. Савјет ургира на све политичке лидере да се одрекну провокативне реторике подјела и акција, укључујући и довођења у питање територијалног интегритета БиХ", истакнуто је, уз напомену да би лидери требало да раде на испуњавању 14 кључних приоритета ЕУ.

Иначе, ЕУФОР тренутно чини 21 земља, укључујући  Албанију, Аустрију, Бугарску, Чиле, Чешку, Француску, Грчку, Мађарску, Ирску, Италију, Низоземску, Пољску, Португал, Сјеверну Македонију, Румунију, Словачку, Словенију, Шпанију, Швајцарску и Турску. Од прошле године ЕУФОР чине и њемачки припадници, који су прије десетак година напустили мисију, али су одлучили да се поново врате

(Независне) Фото: Независне