Док оптужнице пропадају, тужиоце оцјењују петицама

Тужилаштво БиХ је у децембру прошле године подигло оптужницу против Мустафе Гегаја због сумње да је починио ратни злочин. Суд БиХ је вратио ову оптужницу на дораду, али је Тужилаштво БиХ онда повлачи "ради свеобухватније истраге". Већ одавно је пракса да се највећи број оптужница подиже у задњем мјесецу крајем године, а стручњаци наводе да се тако повећава норма. Проблеми које је ОСЦЕ детектовао још 2019. и данас су исти. Проблем који најбоље илуструје начин рада Тужилаштва БиХ свакако је и случај Пандора.

Босна и Херцеговина 17.04.2023 | 14:21

Начин рада Тужилаштва БиХ најбоље илуструје случај Пандора: 10 година од покретања истрага и двије године од првостепене пресуде поступајући тужилац је, након сугестије Апелационог вијећа, у поступак укључио и супругу Кемала Чаушевића и то на основу законски одредби које предвиђају да се приликом одузимања имовинске користи прибављене кривичним дјелом на претрес позива и особа на коју је имовинска корист пренесена.

Према Тужилаштву БиХ, Чаушевића је око 1,4 милиона КМ незаконито стеченог новца ставио у легалне токове куповином више станова и пословних простора у центру Сарајева, али и неколико њива. Раније нису тражили одузимање имовине од лица на које је она пренесена, што је у конкретном случају супруга оптуженог.

Журнал у наставку доноси кратки преглед предмета Пандора:

Истрага је покренута 2013. године, када је Чаушевићу „залеђена“ имовина, а најављивана је као један од најважнијих случајева у послијератној БиХ. Почела је хапшењем 53 особе, да би четири године поступајући тужилац Дубравко Чампара оптужио само бившег директора УИО БиХ Кемала Чаушевића и увознике текстила Сединета Карића и Анеса Садиковића.  
У јулу 2017. почиње суђење, Карић се одмах нагодио са Тужилаштвом. По споразуму је осуђен на годину затвора.

У мају 2021. изречена је првостепена пресуда - Чаушевић је осуђен на јединствену затворску казну од девет година затвора и наложено је одузимање имовине у вриједности од 1,7 милиона КМ, а Садиковић због давања дара на двије године затвора.
У октобру 2022. Апелационо вијеће Суда БиХ изриче другостепену пресуду – дио пресуде којом је проглашен кривим за примање дара од увозника текстила је потврђен и казна му је повећана на пет и по година затвора, док је осуђујући дио првостепене пресуде за прање новца и одузимање протиправно прибављене имовинске користи укинут и одређује се нови претрес пред Апелационим вијећем.

У децембру 2022. почео је обновљени поступак у који је, тек сад, укључена и Чаушевићева супруга Аида. У мају ће бити изнесене завршне ријечи, након чега ће се донијети другостепена пресуда.

Већ је постало пракса да Тужилаштво БиХ највећи број оптужница подиже задњи мјесец у години. Правни стручњаци, с којима смо разговарали, сматрају да је то ради подизања норме, али да тужиоци мало рачуна воде о томе да ли ће те оптужнице касније доживјети судски крах.

Случај Мустафе Гегаја - Оптужница против Гегаја подигнута је крајем децембра 2022. због сумње да је починио ратни злочин над цивилима српске националности на подручју сарајевског насеља Храсница.

Ово су објавили готово сви портали. Али, за Журнал је још почетком године из Суда БиХ потврђено да је ова оптужница враћена на дораду. Ни прва ни посљедња, рећи ће многи. Али, оно што је несхватљиво јесте да је Тужилаштво БиХ ову оптужницу повукло, како кажу „с циљем провођења свеобухватније истраге“.

Логичко питање је „због чега ова свеобухватнија истрага није урађена и прије него је ова оптужница уопште и прослијеђена Суду БиХ на потврђивање“?

Још у извјештају из 2019. ОСЦЕ-а је детектовао да Тужилаштво БиХ има лоше оптужнице јер не улажу довољно ресурса, да је најчешћи разлог због чега се оптужнице враћају у правној квалификацији кривичног дјела, те да је један од узрока проблема недовољна сарадња и комуникација између Суда и Тужилаштва БиХ.  

Проблеми су исти и данас, четири године послије. 

Случај Респиратори - За похвалу је осуђујући дио пресуде јер непобитна чињеница јесте да је набавком 100 кинеских респиратора АЦМ 812 А прекршен Закон. Подсјетимо да су неправомоћно за злоупотребу положаја осуђени премијер ФБиХ Фадил Новалић на четири, директор ФУЦЗ Фахрудин Солак на шест и власник Сребрене малине Фикрет Хоџић на пет година затвора.

Ипак, већи дио оптужнице поступајући тужиоци нису успјели доказати и то кривична дјела: удруживање, прање новца, примање дара или другог облика користи ради трговине утицајем, кривотворење службене исправе, кривотворење или уништавање пословних или трговачких књига или исправа и повреда обавезе вођења трговачких или пословних књига и састављања финанцијиских извјешћа и њихово фалсификовање или уништавање.

Грешка је, по мишљењу већег броја правних стручањака, што су тужитељи уопште ушли у оптужење без претходно урађене финансијске истраге.

Журнал је и раније писао о предметима који су доживјели судски крах због лошег рада тужиоца. 

Званичне податке о томе који су то државни тужиоци са највећим бројем ослобађајућих пресуда или одбијених оптужница нико не да. Од ВСТВ-а смо тражили и добили податке о оцјенама тужилаца Тужилаштва БиХ, али не и ко су ти тужиоци – именом и презименом.

Сазнали смо да је у 2019. од 52 тужитеља један је оцијењен са јединицом, а један са тројком, четворица са четворком и остало су петице. Подсјетимо да су управо за ову годину биле најжешће критике на рад Тужилаштва БиХ, од међународних али и домаћих, правних стручњака.

У 2020. није било оцјењивања због пандемије, док је у 2021. од 54 тужиоца један оцијењен са јединицом, два са тројком, 25 са четворком, а остало су петице.

Из ВСТВ-а су нам одговорили да „општи принципи независности правосуђа и носилаца правосудних функција подразумијевају да правила на којима се темељи поступак оцјењивања треба бити подступак јавности“, али да „појединачне оцјене у начелу требају остати повјерљиве“.

Оцјењују да се јавни интерес у овом случају остварује управо досљедном заштитом личних података, а све како би се осигурало очување интегритета правосуђа и независности носилаца правосудних функција.

Даље су нас „поучили“ да се оцјена рада поименично одређеног судије или тужиоца заснива на комплексном систему оцјењивања који се може адекватно разумјети само уз специфична знања о судском или тужилачком послу. Они сматрају да би разумијевање такве оцјене захтијевало и објављивање и образлагање свих критерија и околности које су узете у обзир приликом одређивања конкретне оцјене, што се може односити и на крајње лине прилике носиоца правосудне функције.

Нејасно је само како је ВСТВ из нашег упита закључио да уз оцјене нећемо објавити критерије и околности које се узимају приликом одређивања оцјена, те како су оцијенили да нисмо у стању разумјети, како кажу, „комплексан систем оцјењивања“.

( зурнал.инфо )