Незнање олакшава злоупотребу јавних набавки

У извјештају Европске комисије је између осталог наведено да су капацитети уговорних органа слаби, лоше организовани и да постоји велика флуктуација запослених на пословима јавних набавки те да су 30 одсто учесника свих организованих обука први пут присуствовали обуци.

Босна и Херцеговина 17.04.2023 | 12:09

Јавна предузећа, установе и институције на локалном, републичком и државном нивоу кроз јавне набавке годишње расподијеле на стотине милиона КМ, а за спровођење процедура су у великом броју случајева задужени службеници који нису довољно обучени за тај посао. Упућени у ову проблематику поручују да само образован кадар може успјешно између осталог, да смањи скупе грешке у њиховом провођењу и коруптивне притиске.

Да БиХ каска у тој области најбоље показују званични подаци. У извјештају Европске комисије (ЕК) о напретку БиХ изричито је наглашена потреба за јачањем капацитета уговорних органа кроз обуку и едукацију.

У извјештају Европске комисије је између осталог наведено да су капацитети уговорних органа слаби, лоше организовани и да постоји велика флуктуација запослених на пословима јавних набавки те да су 30 одсто учесника свих организованих обука први пут присуствовали обуци.

„То указује на потребу да се едукују лица која раде на пословима јавних набавки као кључна лица у свим уговорних органима која ће похађати континуирану обуку и пратити све аспекте јавних набавки“, прецизирано је у Извјештају.

Та ситуација је додатни проблем у области за коју је познато да је подложна разним манипулацијама у којој се намјештају услови, “цијепају се набавке”, договарају понуђачи и у таквим условима се распоређују огромни износи јавног новца.

О којим износима је ријеч показују и поједина истраживања на ту тему. Лани су контролисане јавне набавке у вриједности од преко 300 милиона КМ и од те суме само се за набавке вриједне 26 милиона КМ могло сматрати да су биле регуларне, док се за набавке у вриједности 100 милиона КМ могло оправдано сумњати да су нерегуларно потрошене и да су биле подложне корупцији.

Тај јавни новац углавном заврши у рукама одабраних фирми, што се негативно одражава на привредно окружење. Поништава се један од основних циљева јавних набавки да се кроз конкуренцију односно надметање што већег броја понуда осигура најбоља вриједност робе, радова или услуга за јавни новац.

Упућени у ову област поручују да је највећи проблем што се јавним набавкама баве службеници којима то није примарни задатак. Обављају их само као повремене послове када се јави потреба.

Уредник портала „Пратимо тендере“ Слободан Голубовић каже да је евидентно да уговорни органи недовољно улажу у најбитнији ресурс неопходан за квалитетно и успјешно провођење поступака јавних набавки, а то су службеници који проводе те поступке.

„Забрињава чињеница да велики број уговорних органа у систематизацији радних мјеста уопште нема предвиђено радно мјесто службеника за јавне набавке, већ се ти послови најчешће обављају ”успутно” од стране службеника који су неадекватно обучени и којима то представља додатну обавезу“, рекао је Голубовић.

Додаје да је измјенама и допунама Закона о јавним набавкама, који се примјењује од 10. децембра прошле године, направљен је значајан искорак када је у питању ова проблематика.

„Наиме, чланом 13а. дефинисано је да уговорни орган чији је буџет за набавке једнак или већи од 1.000.000 КМ интерним актом дефинише радно мјесто службеника за јавне набавке. Такође, без обзира на то колики је буџет за набавке уговорног органа, уколико процијењена вриједност поступка набавке премашује 250.000 КМ уговорни орган мора осигурати да у поступку учествује службеник за јавне набавке. Ако уговорни орган нема на располагању стално запосленог службеника за јавне набавке може ангажовати службеника за јавне набаве изван уговорног органа, што мора бити посебно образложено. Наравно, остаје да се види да ли ће и када ова измјена заживјети и да ли ће овим бити ријешен проблем који је евидентан“, прецизирао је он.

Голубовић каже да пракса показује да постоји широк спектар разлога зашто се службеници који проводе поступке јавних набавки често мијењају.

„Први, најчешћи и најпознатији разлог који треба истаћи је свеприсутна корупција у јавним набавкама, корумпирани руководиоци злоупотребљавају положај и договарају послове, а онда је на службеницима да осигурају да се те злоупотребе проведу у пракси“, нагласио је он.

Додао је да због тога службеници напуштају посао, мијењају позиције, или буду уклоњени, трпе мобинг и слично уколико одбију да изврше незаконите жеље руководилаца.

„Сљедећи разлог који се може истаћи јесте недовољна афирмисаност службеника који проводе поступке јавних набавки, јер су то веома често само успутни и/или додатни послови које они обављају, а да зато нису додатно плаћени. И, на концу, можемо истаћи да су јавне набавке толико комплексна област да нико не може знати све, потребно је стално учење и усавршавање, а знамо да људи код нас баш и не воле да иду тежим путем“, навео је Голубовић.

Казао је да недостатак знања и искуства свакако у великој мјери може утицати да се десе пропусти који се могу подијелити на свије врсте. Први су они који се могу исправити у току поступка набавке, што проузрокује малу или незнатну штету за уговорни орган, и оне који се не могу или не желе исправити, што проузрокује велике посљедице за уговорни орган (поништење поступка, пробијање рокова, жалбени поступци…).

Проблема су свјесни и у Агенцији за јавне набавке БиХ (АЈН). Овогодишњим програмом рада АЈН један од приоритета је обука службеника за јавне набавке.

„Обука службеника за јавне набавке је један од најважнијих сегмената у изградњи и јачању система јавних набавки у циљу постизања најефикаснијег кориштења јавних средстава. Професионализација и изградња капацитета у уговорним органима на свим нивоима власти у БиХ је један од приоритета Агенције. Изградњом капацитета у уговорним органима избјеће се дуги и сувишни поступци, губитак времена, ресурса и новца, посебно у случајевима великих инфраструктурних пројеката“, наведено је у програму рада АЈН.

Агенција планира у 2023. години да донесе нови Правилник о обуци службеника за јавне набавке БиХ, а који ће пратити измјене и допуне Закона о јавним набавкама у предметном дијелу.

Лани је кроз обуке АЈН као и државних и ентитетских институција надлежних за одржавање обука, организоване 24 обуке на којима је присуствовало 798 полазника са свих нивоа власти у Босни и Херцеговини. Ови подаци су наведени у Информацији о одржаним обукама из области јавних набавки у 2022. години коју је припремила Агенција, не прецизирајући колико је полазника успјешно завршило провјеру знања.

(Цапитал/ФОТО:Пеxелс)