Кинеској компанији с америчке црне листе 200 милиона КМ

У некадашњем комплексу Рудника Миљевина крај Фоче у пуном јеку су радови и припремање кампа за смјештај радника из Кине који ће радити на три планиране минихидроелектране (МХЕ) на ријеци Бистрици.

Република Српска 12.04.2023 | 12:46

Кинеска национална Аеро-технолошка корпорација за међународни инжењеринг (АВИЦ-ЕНГ), као извођач радова, за велики посао градње три МХЕ на Бистрици добиће 102 милиона евра које треба да обезбиједи инвеститор, предузеће Хидроелектране Бистрица, иначе у већинском власништву Хидроелектране на Дрини, односно Електропривреде Републике Српске (РС).

Кинески радници на лицу мјеста

У кампу се ради и викендом. Неколицина радника из Кине у дворишту припремају алат, опрему и комби који иде ка једном од мјеста гдје је планирана градња једне од три МХЕ. Радник у неонски зеленом прслуку каже да су смјештени у комплексу некадашњег рудника. Не говори енглески па позива менаџера који стиже за неколико минута.

Млађем човјеку, који каже да се зове Шунг, чудно је интересовање за градњу кампа за смјештај радника из Кине. Занима га гдје ће бити објављен текст, али пристаје да кратко одговори на неколико питања. Објашњава да у БиХ имају консултантски тим који провјерава документацију за градњу хидроелектрана, а на питање да ли имају све потребне дозволе, одговара потврдно.

“Као што видите, у овом тренутку радимо на припремама кампа у којем ће бити смјештени радници и надам се да ћемо с радовима почети што је прије могуће. Тренутно је овдје 30 радника из Кине, а такође имамо и много локалног особља. мислим да њих има близу 20, а када радови почну надам се да ћемо имати и више”, објашњава Шунг.

На питање постоји ли могућност да се градњом МХЕ уништи ријека Бистрица, на шта је раније упозоравало локално становништво, одговара како градња хидроелектране свакако утиче на ријеку, али да је тешко говорити о томе да ће она бити уништена.

Иначе, пројекат чине три мале хидроелектране, инсталисане снаге 39 мегавата, с укупном годишњом производњом 152 гигават-сати електричне енергије. Уговор о градњи с кинеском корпорацијом АВИК у Пекингу је још 2019. потписао некадашњи предсједник Владе РС Радован Вишковић. Почетак градње хидроелектрана на Бистрици озваничен је крајем 2021. године, но ништа с тим планом није текло глатко.

О градњи МХЕ на Бистрици у близини Фоче мјештани данас не желе да говоре јавно, иако су када су багери ушли у корито ријеке изражавали негодовање и бојазан да ће Бистрица бити још једна од ријека у БиХ “стављена у цијев” и да ће градњом минихидроелектрана у потпуности бити уништена природа. Дио њих и данас ће то рећи, али не у диктафон.

Причају како је недавно вршено и порибљавање на тим мјестима да би се, како кажу, санирале штете изазване радовима на градњи МХЕ, иако надлежни кажу да је ријеч тек о припремним радовима попут путева који ће водити до градилишта. У неформалним разговорима рећи ће и да вјерују да локално становништво неће имати ништа од минихидролектрана, па ни сама општина, већ само инвеститор.

Велика штета, никаква кориси

Владимир Нинковић, члан Савјета МЗ Миљевина, кроз коју тече Бистрица, на питање због чега мјештани не желе да причају о градњи МХЕ одговара како изгледа да локално становништво нема проблема око градње минихидролектрана на Бистрици док већина ћути. Корист од градње имаће само Електропривреда РС, каже он.

“Као становник Миљевине знам само да кад дуне вјетар – нестане струје, кад је сунце јако – нестане струје, кад је киша – нестане струје и све временске погоде и непогоде када су – струје нема. Ја лично не очекујем да ће бити запослених на централама, можда око изградње да се ангажују неки људи, али по завршетку сумњам”, говори Нинковић. Сматра да ће МХЕ на Бистрици донијети штету по животну средину, а никакву корист.

“У пројекту централа нема никаквих бенефита за нашу мјесну заједницу. Мишљења сам да за нашу мјесну заједницу ништа нећемо добити од тога, па и концесиона накнада иде у буџет РС”, каже Нинковић.

Предузеће Хидроелектрана Бистрица постоји десетак година и раније је било у приватном власништву. Власништво над предузећем преузела је Електропривреда РС, након чега је и потписан уговор с кинеском компанијом за градњу МХЕ. Процјењују да би годишњи приход електрана могао бити око 25 милиона евра.

Концесија за изградњу хидроелектрана на Бистрици је додијељена још 2006. године Електродистрибуцији са Пала. Додијелило је Министарство привреде, енергетике и развоја РС, а Електродистрибуција је основала концесионо предузеће Хидроелектране Бистрица које је три године касније преузело посао. У то вријеме добијене су и грађевинска и еколошка дозвола, али су истекле након пет година.

Пројекат градње МХЕ на ријеци Бистрици дуго није покренут с мртве тачке, а предузеће је прешло у приватно власништво док га 2019. нису преузеле Хидроелектране на Дрини, чији је власник Електропривреда РС. Концесија за експлоатацију ријеке Бистрице за производњу електричне енергије траје до 2043. године. Фирма Хидрелектрана Бистрица д.о.о. Фоча је формирана са циљем реализације овог хидроенергетског пројекта на Бистрици.

Но новац који је потребно исплатити кинеској компанији за градњу МХЕ није било лако пронаћи. Тако је крајем 2021. године из Владе РС најављено да ће Електропривреда РС емитовати обвезнице на Бечкој берзи како би обезбиједила новац за инвестиције.

Предсједник Владе РС Радован Вишковићпотврдио је да ће се Електропривреда Републике Српске (ЕРС) задужити емисијом обвезница на Бечкој берзи те да ЕРС, као компанија која је у већинском власништву Владе РС, мора добити одобрење за такав потез. Подсјетио је да ЕРС финансира значајне пројекте из властитих средстава, те као примјер навео ХЕ Бистрица.

Раније је Зора Видовић, министрица финансија РС, најавила је да ће ЕРС на Бечкој берзи емитовати обвезнице у вриједности од 140 милиона еура. Рекла да ће новац бити употријебљен за изградњу хидроелектрана Дабар и Бистрица.

Почетком 2022. ЕРС је тражила банку за кредит од 30 милиона КМ којим би ЕРС измирила обавезу по основу купљене електричне енергије од Хидроелектране на Дрини, чији је 65 посто власник, а онда би тим средставима ХЕ на Дрини извршиле докапитализацију и у Фочи чији су стопостотни власник. Намјена кредита, заправо, представља финансирање изградње ХЕ Бистрица, наводи се у тендерској документацији.

Докапитализација ХЕ Бистрица завршена је годину касније (у фебруару ове године). Директор тог предузећа Дејан Павловић потврдио је да су кинеским партнерима уплатили 30 милиона еура за пројекат градње три МХЕ, док је Недељко Перишић, директор Хидроелектрана на Дрини, које су власник ХЕ Бистрица, навео да предузеће тренутно не остварује профит, “јер је у изградњи”, те да они као власник користе докапитализацију као једини начин да пласирају финансијска средства у своје предузеће.

Једна грађевинска дозвола обустављена

Сам Павловић у разговору за Инфорадар тврди да су све дозволе потребне за градњу важеће, осим грађевинске дозволе за хидроелектрану Б2 која је привремено суспендована од стране бањалучког суда, а по тужби Центра за животну средину из Бањалуке.

Окружни суд у Бањалуци крајем јануара поништио је рјешење Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије РС према којем је издата грађевинска дозвола за пројекат хидроелектране Б-2а од 7,2 мегавата, а и друга два постројења су такођер у спору и под тужбама које су поднијели Центар за животну средину и Архус центар БиХ.

Окружни суд је поништио рјешење Министарства јер је приликом издавања грађевинских дозвола фирми Хидроелектране Бистрица са сједиштем у Фочи дошло до битних повреда правила поступка, наводе у Центру за животну средину.

Фирма Хидроелектране Бистрица, иза које стоји ЕРС, није имало важећу еколошку дозволу када је почела грађевинске радове, у децембру 2021. Она је кључни предуслов за изградњу објеката који инвазивно утичу на елементе животне средине, нарочито на водна добра, објашњавају у Центру.

Павловић, пак, наводи да су из Центра за животну средину предали тужбе за све три хидроелектране те да је “само једна” усвојена. Друге дбије тужбе су одбијене.

На питање да ли се на мјесту за коју је тужба усвојена сада ради нешто, Павловић одговара негативно и каже како их је недавно посјетио и инспектор који је био у контроли и закључио да нема никаквих нових радова.

“Три хидроелектране на Бистрици би требале би да буду завршене у наредне четири године. Кинези су ту извођачи радова и за њих је планирано је 102 милиона, толико је потписан уговор и толико им се може платити. Тренутно је у Миљевини смјештено око 50 радника, 30 из Кине. У јеку радова требало би да на објектима ради око 300 кинеских радника”, каже Павловић.

Компанија из Кине која је ангажована на овом послу је државна, основана 2008., има скоро пола милиона запослених и углавном се бави пројектима у авиоиндустрији. Због послова с кинеском војском, налази се на листи оних у које је америчким држављанима и предузећима забрањено инвестирати.

У извршној наредби америчког предсједника из јуна 2021. наводи се, између осталог, да се америчким грађаним забрањује пословање са десетине кинеских произвођача који су сарађивали са војском. Међу њима је и компанија АВИЦ.

Овом извршном уредбом, како је написао амерички предсједник, ствара се одржив и ојачан оквира “за наметање забрана улагања у кинеске компаније за одбрану и технологију надзора”.

Шта је спорно са градњом МХЕ

Реџиб Скоморац, правни савјетник у Центру за животну средину Бањалука, појашњава да за планирану градњу три МХЕ није адекватно утврђено нултно стање животне средине, чиме нити саме Студије утицаја на животну средину, које је министарство одобрило, нису адекватне и у складу са законом.

“Студијама се за миграцију риба предвиђа опскурно техничко рјешење тзв. ‘рибљи лифт’, о чијој функционалности и оправданости у конкретним пројектима није ништа нарочито наведено како у Студијама тако и у документацији која се прилаже за издавање еколошке дозволе. Поред тога, инвеститор је сва три пројекта отпочео без важећих еколошких дозвола, које су у моменту почетка радова биле истекле, а поступак одобравања Студија је био у току”, објашњава он.

Инспекцијски органи су, наводи, почетак радова правдали постојањем грађевинских дозвола које су издате за сва три пројекта, и то прије више од 10 година, иако ове дозволе тада нису биле праћене важећим еколошким дозволама – што је предуслов за закониту реализацију пројеката на водном добру.

“Након што смо за један од пројеката (ХЕ Б-2а) судским путем поништили и грађевинску дозволу, инспекцијски орган је предузете радове за ХЕ Б-2а правдао постојањем водне сагласности”, додаје Скоморац.

Упозорава да је стање на терену дијелом легализовано неадекватним поступањем инспекцијских органа, правдањем проведених припремних грађевинских радова постојећим водним актима и упитним грађевинским дозволама. Међутим, све док поступци који се пред судом воде против Студија утицаја нису окончани, јасно је да се крши основни принцип правне државе, а то је правна сигурност.

“У сваком случају, засад је евидентно да реализација барем једног пројекта, и то конкретно ХЕ Б-2а, није никако могуће у складу са законом, јер након судског поништења грађевинске дозволе министарство, колико знамо, није издало ново одомбрење”, каже Скоморац.

Због градње три МХЕ на Бистрици поднесено је укупно шест тужби у управном спору. Три против Студија утицаја на животну средину, и три против грађевинских дозвола за ове пројекте. Поступци против Студија још увијек трају, а тужбе се темеље на битним повредама поступка одобравања Студија. Поступци против грађевинских дозвола су оконачни на начин да су двије тужбе одбијене, а једнаусвојена.

“По тужби која је усвојена министарство још увијек треба да изврши пресуду суда и донесе ново рјешење. Двије тужбе су одбијене јер између поступака за издавање еколошких дозвола који трају, што је био аргумент тужби, није било довољно правног каузалитета за поништење издатих и послије продужених грађевинских дозвола.

Међутим, битно је напоменути да је трећа одлука суда, којом је наша тужба против грађевинске дозволе усвојена, јако охрабрујућа и представља преседан у досадашњој судској пракси и достизања еколошке правде.

Наиме, за разлику од двије одбијајуће пресуде, поступајући судија је у трећој пресуди одлучио да ипак постоји довољно основа да о тужбеном захтјеву одлучи по службеној дужности, те гледе издавања грађевинске дозволе за ХЕ Б-2а и то још 2010. године, ову дозволу поништи усљед битних повреда поступка” појашњава Скоморац.

На мјесту треће МХЕ због одлуке суда тренутно нема радова. На том мјесту је табла којом је означено да су грађевински радови почели. Но, приступни радови, даље узводно, за друге двије хидрелектране трају. Локално становништво не вјерује да ће имати користи од градње МХЕ јер искуства оних саграђених широм БиХ говоре да у њима посао добију један или два човјека.

Корист може бити тек од концесионе накнаде, но и она је занемарива у односу на стварну добит инвеститора који се мучи да плати кинеске извођаче радова.

(Цапитал)