Распродаја: БиХ масовно извози угаљ у Србију

Босна и Херцеговина извезла је прошле године шест пута више угља него у годину раније, а тренд масовне распродаје овог енергента започет у јеку свјетске енергетске кризе, наставио се и у прва три мјесеца 2023. године.

Босна и Херцеговина 12.04.2023 | 09:02

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, прошле године смо извезли чак 958.152 тоне мрког угља за који је наплаћено 144,3 милиона марака, док смо годину прије извезли “само” 160.840 тона за 19,2 милиона марака.

Највећи купац и даље је Србија, у коју одлази и до 80 одсто мрког угља из БиХ, док су Хрватска, Аустрија, Француска и Мађарска купци који из БиХ набављају далеко мање количине овог енергента.

Када се подаци погледају детаљније, види се да је куповина угља у Србији ушла у “пету брзину” у другој половини прошле године.

Ти подаци говоре да је од 1. јануара до 30. јуна 2022. године, Србија од БиХ купила 109.214 тона мрког угља по цијени од 15,4 милиона КМ. У истом периоду годину прије, Србија је од нас купила 46.482 тоне за 5,9 милиона КМ.

Након што је експлодирала енергетска криза, од 1. јула 2022. године до 31. децембра Србија је у куповини стигла до 958.152 тона угља, што значи да је 850.000 тона купљено у другој половини године, дакле, осам пута више.

Тренд куповине наставио се и у првом кварталу 2023. године када је извезено 309.786 тона за 52,8 милиона марака.

Тренд раста извоза се наставио и 2023. године

Хипотетички говорећи, ако би се овај тренд наставио задатим темпом, до краја године би количина мрког угља који одлази преко границе могла да пребаци и 1,2 милиона тона.

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ мрки угаљ у Србију највише извозе рудници из Бановића, Фоче, Угљевика, Тузле, Брезе, Зворника, Добоја, Живиница, Високог и Брчко дистрикта.

Панична куповина Србије и ноншалантан однос власти БиХ према свом енергенту која није спријечила распродају, био је био главни разлог због којег су грађани прошле године мјесецима чекали на испоруку угља и прелазили на друге енергенте, најчешће на струју, о чему је ЦАПИТАЛ више пута писао.

Продаја угља Србији је прошле године порасла два пута, а њен предсједник Александар Вучић говорио је раније у медијима да су им била потребна чак четири милиона тона.

“Треба нам око четири милиона тона угља. Сада када хоћете да купите у Грчкој, Бугарској или негдје, платите 50, 51, 52 са превозом још 45 евра по тони. У Бановићима да купујемо угаљ можемо купити јефтиније, другачији је лигнит квалитета, мрки угаљ ниже калоријске вриједности, нижи је и превоз”, навео је Вучић те додао да је угаљ са 50 и 60 евра скочио на 400 еура по тони и да га због кризе свима недостаје.

Угаљ, као и дрво, постао је стратешка сировина у БиХ око које се отимају купци ван граница, угрожавајући домаћу производњу, али и грађане директно.

Почетком јуна прошле године БиХ је привремено забранила извоз дрвета због знатног повећања извоза и покушавања стабилизације домаћег тржишта. То није учињено када се радило о угљу.

Иначе, куповина огрева обично почиње чим се зима заврши, крајем априла и у мају, а најкасније у јуну, прошле године се отегла до јесени, а цијена која је 2021. године била 128 марака по тони, готово се удвостручила и премашила 235 КМ.

С обзиром на то да грејна сезона још ње завршена, тек ће се за око мјесец или два кренути са новом набавком угља за сљедећу зиму и формирати цијене за ову годину.

Економски аналитичар Адмир Чавалић каже да су ови подаци очекивани, ако разумијемо тактику Србије у јеку енергетске кризе.

„Оно што је проблематично јесте што је прекомјеран извоз имао изузетан утицај на неформална тржишта у Босни и Херцеговини – грађане прије свега, али и формална такође. То је довело до виших трошкова за поједине термоелектране. У Србији је дошло до раста потражње за овим енергентом, тако да очекујем даљи тренд набавке из региона, не само БиХ, већ и других земаља попут Црне Горе и других“, каже Чавалић.

(Цапитал) Фото:Агенције