Споразуми „на лијепе очи“ довели до скупих спорова

– Потписивање споразума о заштити инвестиција на „лијепе очи“ довели су БиХ до арбитражних спорова тешких 1,7 милијарди марака, због чега Министарство спољне трговине и економских односа БиХ тражи привремену обуставу потписивања ових споразума.

Босна и Херцеговина 10.04.2023 | 18:06

Сташа Кошарац тражи привремену обуставу споразума

Како је наведено у званичном документу поменутог министарства који се односи на споразуме које је БиХ закључила, предлаже се привремена обустава преговора и закључивања нових споразума  о унапређењу и заштити инвестиција, док се не утврде потребне интервенције у нацрту споразума.

Истакнуто је да су неадекватне одредбе споразума довеле до раста броја инвестиционих тужби страних инвеститора.

Ипак, иако захтијевају обуставу закључивања споразума, неизвјесно је окончање реформе и коначна рјешења.

„Босна и Херцеговина је закључила и тренутно примјењује 42 билатерална споразума о унапређењу и заштити инвестиција. Сви ови споразуми потписани су у просјеку прије 15 или више година и припадају генерацији такозваних старих споразума“, наведено је у документу.

Додали су да је механизам рјешавања спорова између инвеститора и државе домаћина инвестиције једно од кључних питања реформи.

„Додатни проблем је уговорени обавезни иницијални период трајања, у којем споразум не може бити отказан, такозвана „сунсет клаузула“ која дефинише обавезни период трајања заштите инвестиција након његовог отказивања. БиХ већ има два случаја отказаних споразума у којима се примјењује наведена одредба и то са Индијом и Италијом“, стоји у поменутој информацији.

Гавран: Олако потписани споразуми довели до проблема

Економски аналитичар Игор Гавран истакао је да је више разлога због којих је дошло до пораста инвестиционих тужби против БиХ и отказивања споразума, а неки од њих су заједнички и за многе друге земље.

„Очито смо олако потписивали споразуме о заштити инвестиција и тај проблем дијелимо са многим другим земљама јер широм свијета стварни и лажни инвеститори туже државе по основу тих споразума и траже енормне одштете за стварне или фиктивне штете. И неке велике свјетске економије попут Индије сада траже ревизију свих таквих споразума да би избјегли тужбе“, навео је Гавран.

Према његовим ријечима, када говоримо о БиХ, поред неповољних споразума, проблем је и у површном и нестручном приступу страним улагањима гдје се углавном било какав „страни улагач“ прославља као спасилац и олако прихватају све могуће обавезе према њему које се онда не испуњавају и дају основ за тужбе чак и када нема стварне штете или ни када није било стварне намјере да се улаже у БиХ.

„Постоји реална могућност да у многим таквим случајевима разлог чак није била ни нестручност него корупција односно неко је у властитом интересу створио основ за штету коју узрокују тужбе. Наравно имамо и трећу групу случајева када је заиста ријеч о озбиљном улагачу који је заиста преварен од стране домаћих власти и имао штету коју сада жели надокнадити. Али опет да смо паметније преговарали споразуме о заштити улагања могли смо боље заштити и себе, а не само улагаче“, рекао је Гавран.

Нагласио је да, када је ријеч о материјалној и финансијској штети њу је тешко процијенити унапријед јер је сваки случај специфичан, али углавном се захтијевају енормни износи и губици јавних средстава ће бити огромни у случају губитка таквих спорова.

„Већ трошкови поступка су огромни и најчешће домаће власти нису у стању парирати страним компанијама које покрећу спорове и плаћају неке свјетске адвокатска канцеларије непојмљиво високих хонорара, па и то вјероватноћу добијања спорова значајно умањује“, појаснио је Гавран.

Сматра да је рјешење за будућност, свакако у ревизији постојећих споразума о заштити улагања и избјегавању закључивања сличних споразума те озбиљнији однос власти, односно да се не обећава што се не може или не жели испунити.

„Када су у питању постојећи спорови једино се може покушавати правном борбом и ангажманом најбољих доступних стручњака умањити штета. И наравно требало би тражити и кажњавати одговорне за узроковану штету“, закључио је Гавран.

Најзначајнији спорови и тужбе

Међу посљедњим споровима који су покренути против БиХ је тужба индијских држављана у предмету ГИКИЛ Лукавац коју су доставили почетком ове године. Они су тужили БиХ због, како наводе, прекршених обавеза. Под прекршеним обавезама наводе, незакониту експропријацију, ускраћивање поштеног и правичног третмана, ускраћивање пуне заштите и сигурности инвеститорима и њиховим инвестицијама, као и непридржавање обавеза у вези са инвестицијама тужиоца.

У току 2022. године УниЦредит банке из Италије је поднијела БиХ захтјев за мирно рјешавање спора, након што је њена кћерка банка изгубила првостепени спор са фирмом „Битминер Фацторy“ од 256 милиона марака.

Такође, БиХ је у прошлој години изгубила спор од 90 милиона КМ са словеначким Виадуктом. Овај износ, уколико не успије да поништи пресуду, платиће Република Српска.

(Цапитал) Фото: Пиxабаy