Кинески и турски монопол у градњи БиХ вриједан шест милијарди марака

Кинеске и турске фирме немају више готово никакве конкуренције међу страним компанијама које добијају грађевинске послове у БиХ вриједне стотине милиона марака, показују подаци и документи које је прикупио Детектор. На 90 одсто ових тендера компаније из других земаља се више ни не пријављују.

Босна и Херцеговина 01.04.2023 | 19:40

Центар “Аутопутева Републике Српске” за контролу саобраћаја у Лакташима модерна је и уредно организована зграда. Цијели један зид прекривен је екранима који приказују тренутно стање саобраћаја. На њему ће се, када буде завршена, приказивати и дионица пута између Добоја и Брчког. Градња дијела будућег аутопута према Бијељини и даље Београду почела је прошле године, када су власти Српске поносно најавиле сарадњу с кинеском компанијом.

Идеју за повезивање Босне и Херцеговине и Србије подржавао је прије неколико година турски предсједник Тајип Ердоган, након чега су слиједили састанци с домаћим властима.

Али иза гламурозних састанака на највишем нивоу на којима се прослављао будући пут који ће оснажити економску сарадњу и повезати двије земље, мањак транспарентности и недостатак конкуренције потичу сумње да ли је посао склопљен у најбољем интересу грађана.

На прашњавој металној полици у архиву центра у Лакташима, неуредно поредане понуде осам фирми које су се пријавиле да граде дио аутопута не одају утисак важности докумената за склапање посла вриједног више од 700 милиона марака.

У подераним и излијепљеним кутијама су понуде само кинеских и турских фирми. На овај тендер није се пријавила ниједна европска компанија.

То је постало правило прије него изузетак, показују подаци о више од 20 великих грађевинских пројеката у посљедњих шест година у БиХ које је прикупио Детектор. Ове послове вриједне више од седам милијарди марака осим домаћих, међу страним су добијале искључиво кинеске, турске и у ријетким случајевима друге компаније са истока, док нити један није добила фирма из Западне Европе.

Потписивање уговора за изградњу дионице аутопута Вукосавље – Брчко. Фото: Влада Републике Српске

Уговор о финансирању, пројектовању и изградњи аутопута између Вукосавља код Добоја и Брчког у августу прошле године потписала је кинеска фирма “Цхина Стате Цонструцтион Енгинееринг Цорпоратион Лимитед” (ЦСЦЕЦ) за цијену око 60 милиона марака већу него што је било процијењено објављеним тендером.

Ове фирме бирају се јер је преко њих властима лакше доћи до новца, сматра Срђан Траљић из организације Транспаренцy Интернатионал БиХ, која истражује корупцију у трошењу јавног новца.

“Грађани то подржавају јер желе да се ти пројекти реализују, али кад подвучемо црту, плашим се да ћемо доћи у ситуацију да ће нас ти пројекти изаћи прескупо јер се није водило рачуна о јавном интересу”, каже он.

Осим ЦСЦЕЦ-а оквирно рјешење понудио је конзорциј три кинеске фирме чија је процјена трошкова радова била за 30 милиона еура нижа него код изабраног понуђача. На конкурс су се пријавиле само турске и кинеске компаније.

Према званичном регистру фирми у Републици Српској, компанија има канцеларију у Бањој Луци. Али на адреси коју су новинари Детектора посјетили налази се приватна кућа у којој није било никога.

Први комшија је објаснио како ту нема фирме. На број телефона пријављен у регистру нико није одговарао.

Ова фирма добила је вриједан уговор и код “Аутоцеста Федерације” 2019. године, након састанка с тадашњим министром комуникација и промета Исмиром Јуском. Он је организиран 2018. године на иницијативу Амбасаде Народне Републике Кине у БиХ путем Вањскотрговинске коморе БиХ.

У саопштењу које је Министарство издало након састанка наводи се како је Јуско упознат да ова фирма представља “највеће конструкцијско и инвестицијско предузеће у свијету с годишњим прометом који достиже 158 милијарди америчких долара”.

Јуско није пристао на разговор за ову причу.

ЦСЦЕЦ је 2019. године изабран за изградњу дионице аутопута Почитељ – Звировићи, вриједну скоро 130 милиона марака. “Аутоцесте Федерације” никада нису одговориле на захтјев за достављање уговора и понуда, а у телефонском разговору су навели како су захтјев прослиједили кинеској компанији на одобрење.

Домаће јавне компаније и институције ријетко откривају детаље уговора потписаних с кинеским компанијама.

Вук Вуксановић, виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику, наводи како је модел уласка на тржиште турских и кинеских компанија кориштење вањске политике ових земаља. Он сматра како су ове фирме примијетиле да западне компаније не раде довољно у инфраструктурној индустрији на Балкану, те су ту ускочиле. Додаје како је главни проблем нетранспарентност уговора који се потпишу.

“Најчешће се ти уговори проглашавају да су или пословна, понекад и државна тајна зато што се сарадња у области инфраструктуре одиграва на основу међународног споразума”, каже Вуксановић, додајући како политичке елите на власти у двије земље у договору прикривају информације од јавности.

То, каже, омогућава Кини да добије пројекте за државне фирме, да се ослободи грађевинског материјала, те да шири свој политички утјецај.

Додијељени уговори без конкуренције

Кинеске и турске фирме добиле су више од половине свих грађевинских пројеката вриједних више од 50 милиона марака у посљедњих шест година, према тендерима које је анализирао Детектор. Од 23 пројекта, компаније ових земаља добиле су њих 14, вриједних више од шест милијарди марака, што је више од 80 одсто вриједности свих великих инфраструктурних пројеката.

На тржишту без конкуренције европских понуђача, детаљи уговора које ове фирме потпишу и коначна вриједност радова који ће се изводити, остају непознати.

Земља на траси будућег аутопута чији су власници Кинези (Фото: Дејан Ракита)

Крајем фебруара је у Бањој Луци с кинеским конзорцијем потписан уговор за изградњу аутопута Бијељина – Брчко вриједан више од 400 милиона марака. Овај, као и сви други уговори потписани с фирмама које изводе инфраструктурне пројекте, остаће недоступни јавности, саопштено је тада.

“То превасходно зависи од кинеске стране. Морате се њима обратити, они имају ексклузивитет на уговору”, казао је Радован Вишковић одговарајући на питање о објављивању уговора, наводећи како би Република Српска била спремна да то одмах објави.

Али, како је даље појаснио, “они дају новац и кредитни уговор тек по истеку услова о кредиту они могу да објаве”.

Они представљају конзорциј три фирме – “Цхина Оверсеас Енгинееринг Гроуп” (ЦОВЕЦ), “Цхина Тиесиу Цивил Енгинееринг Гроуп” и “Цхина Цонструцтион Банк” – те ће градити 17 километара дугу дионицу аутопута. Овај пројекат Република Српска отплаћиват ће наредних 15 година.

“С обзиром да се ради о изузетно вриједним уговорима по неколико стотина милиона марака, један од услова инвеститора је очигледно да се од јавности сакрију услови и околности под којима се иде у овај посао, јер власти се увијек позивају на то да трећа страна није сагласна с објављивањем ове информације”, наводи Траљић.

Ово је за кинеске фирме четврти уговор за рад на аутопутевима у БиХ. Вриједност досад потписаних уговора већа је од 1,3 милијарде марака, а трећину овог новца омогућиле су кинеске банке.

“Ради се о једном тренду који имамо посљедњих година гдје су наше власти одбијале услове међународних кредитора у погледу фискалне одговорности и провођења реформских па и антикорупцијских политика и окретале се кредиторима који не постављају такве услове”, каже Траљић.

Он наводи да кинески и турски кредитори постављају често само један услов – да су извођачи радова из тих земаља.

У посљедњих шест година за изградњу аутопутева у БиХ потписано је 15 уговора. Половина је потписана с кинеским и турским, а друга половина с домаћим грађевинским фирмама. Европске фирме или су се пријавиле у конзорцију с домаћом компанијом, или нису уопште.

Од 12 дионица аутопута у Федерацији, пет граде домаће фирме – “Еуро-Асфалт” и ”Херинг”, пет турске и кинеске, а двије домаће фирме у конзорцију с компанијама из Азербејџана и Сјеверне Македоније. За изградњу тунела “Прењ” се чека на избор између три турске компаније, двије кинеске, једне индијске и два конзорција из Турске и Кореје.

На тендер вриједан око 800 милиона марака за изградњу грађевине која ће бити девети најдужи путни тунел у Европи, није се пријавила нити једна од компанија из Западне Европе.

Али данас у БиХ тешко да се могу наћи саговорници који би објаснили овај феномен. Детектор је контактирао садашње и бивше функционере, директоре великих грађевинских фирми, те особе које су биле или су још увијек укључене у процесе одлучивања, али нико од њих није пристао на разговор.

Државни министар промета и комуникација и бивши премијер Кантона Сарајево Един Форто тражио је питања у писаној форми, али никада није одговорио на њих. Гостујући на телевизији Н1, он је рекао да је пропитивано зашто се на претквалификације тендера јавља јако мало европских фирми.

“Њима је репутацијски ризик радити у Босни и Херцеговини. Тако, кад се добра фирма из Турске или Кине јави, то није толико ни лоше јер из Европе неће нико да дође”, казао је Форто.

У Републици Српској на двије од три дионице аутопут граде кинеске фирме.

Задњи потписани уговор био је с кинеским конзорцијем ЦОВЕЦ, “Цхина Тиесиу Цивил Енгинееринг Гроуп” и “Цхина Цонструцтион Банк”.

Овај конзорциј ће дионицу аутопута Брчко – Бијељина финансирати, пројектовати и изградити, а побједу на тендеру је извојевао два мјесеца након што је позив објављен.

Ли Хонг, предсједник ЦОВЕЦ-а, једне од фирми у конзорцију, заинтересираност за рад на инфраструктурним пројектима показао је у новембру 2022. године, када се састао с Милорадом Додиком и Радованом Вишковићем.

Хонг је тада, како се наводи у саопћењу ове компаније, постигао договор о сарадњи на инфраструктурним пројектима.

Три мјесеца од тог састанка, представник ове фирме приликом потписивања уговора наводи како Република Српска има потенцијале које је потребно искористити, те потврђује наводе Додика о отварању подружнице фирме у Бањој Луци.

Кинези немају политичка условљавања у сарадњи и од великог значаја је прелазак кинеске компаније у Републику Српску, казао је Додик приликом образлагања преласка ове фирме из Варшаве у Бању Луку.

На званичној страници регистра компанија још увијек није могуће пронаћи уписан ЦОВЕЦ. Новинарима Детектора је у Окружном привредном суду у Бањој Луци почетком марта усмено речено како ова фирма још увијек није регистрована.

ЦОВЕЦ је кћерка компаније “Цхина Раилwаy Енгинееринг Цорпоратион” (ЦРЕЦ). Њена друга кћерка компанија, “Цхина Раилwаy Но.10 Енгинееринг Гроуп Цо.” (ЦРЕЦ 10), једна је од компанија изабраних за реконструкцију трамвајске пруге у Сарајеву.

У ранијем истраживању додјеле уговора овој компанији, Детектор је открио како су ЦОВЕЦ и ЦРЕЦ 10 радили на пројекту изградње моста у кенијском мјесту Сигири, чији се један сегмент у јуну 2017. године срушио. Градња моста коштала је 11 милиона долара, а приликом рушења повријеђено је 27 радника.

У Министарству саобраћаја Кантона Сарајево инсистирали су да им ове информације раније нису биле познате, али је у априлу прошле године, након истраживања Детектора, министар Аднан Штета казао како ће конзорциј питати о прошлим пословима.

На питање да ли је испитана прошлост компаније, Министарство је одговорило писаним путем, наводећи да је конзорциј одговорио да није директно повезан са овом несрећом.

“Та компанија која је радила на пројекту [је] одвојена и независна, без директне везе с једним од партнера у конзорцију који ради на пројекту, те су истакли да њихов конзорциј задовољава захтјеве у погледу стабилности финансијске позиције и хисторије реализираних уговора”, наводе из Министарства саобраћаја парафразирајући одговор конзорција.

Али Детектор на основу објављених фотографија приликом градње моста може потврдити да се ради о истој фирми која гради пругу у Сарајеву.

У једној од судских пресуда које се дотичу несреће, наводи се да је носитељ пројекта ЦОВЕЦ прихватио одговорност кинеског конзорција за рушење моста.

Из “Аутопутева Републике Српске” нису одговорили на упит о избору ове фирме, нити су одговорили на захтјев за интервју о другим дионицама аутопута које у овом ентитету граде кинеске фирме.

Начело транспарентности безвриједно за кинеске и турске уговоре

Церемонија почетка градње аутопута Бањалука-Приједор. Фото: Влада Републике Српске

Домаће институције настављају тражити дозволу страних компанија да објаве уговор и након што је Окружни суд у Бањој Луци првостепено одлучио да је таква пракса неправилна. Министарство саобраћаја и веза Републике Српске још увијек није поступило по судској наредби за достављање уговора за изградњу аутопута Бања Лука – Приједор.

У судској одлуци се наводи како је Министарство саобраћаја и веза бринуло о заштити интереса стране компаније умјесто да је интерес грађана ставило на прво мјесто.

Почетак изградње ове дионице озваничен је у новембру 2021. године, а уговор о концесији с кинеском компанијом “Цхина Схандонг Интернатионал Ецономиц анд Тецхницал Цооператион Гроуп” потписан је још 2018. године.

Компанија која гради аутопут од Бање Луке до Приједора учествује и у реконструкцији пруге у Сарајеву.

Рокови и детаљи уговора су јавности саопћени неколико пута, али су често били различити. Уговор никада није објављен, а из Министарства саобраћаја појашњавају како је државни орган дужан објавити основне податке о додијељеном уговору, а уговорне податке не може објавити без сагласности уговорне стране и финансијера.

На упит Детектора о кашњењу при реконструкцији првог дијела пруге, из Министарства наводе како је за реконструкцију пруге од Илиџе до Маријин-Двора рок 730 дана, те додају како нема могућности давања алтернативних рокова.

У одговору заступнику Скупштине Кантона Сарајево Махиру Девићу од 18. јануара 2022. године, Министарство наводи како је уговором на пројекту модернизације јавног саобраћаја у Сарајеву предвиђена динамика према којој ће радови на дионици Неџарићи – Ченгић Вила бити завршени 26. марта 2022., а на дионици Илиџа – Неџарићи 25. априла 2022. године.

Трамваји су почели возити новом пругом крајем септембра 2022. године.

Потпуно нову пругу у Сарајеву између Илиџе и Храснице градит ће турске фирме “Yапи Меркези Инсаат ве Санаyи А.С” и “Yапираy Демирyолу Инсаат Системлери Санаyи ве Тицарет А.С”.

Овај уговор, вриједан скоро 50 милиона марака, финансираће ЕБРД.

Турске фирме укључене су у четири велика пројекта вриједна 1,4 милијарде марака. “Ценгиз Инсаат Санаyи” и “ХГГ Инсаат Аноним Сиркети” укључене су у изградњу аутопутева у БиХ.

Раније истраживање Детектора показало је како се компанија “Ценгиз” од 2012. године суочава с тужбама због пропуста у заштити радника, а уз наклоност власти коју има, судски процеси против ове фирме су јако спори.

Без постављања услова омогућено пословање

Радови на изградњи моста Почитељ већ су требали бити завршени. Фото: Аутоцесте Федерације БиХ, март 2023. године.

Постоји разлика у пословању са западноевропским и кинеским компанијама, објашњава Мирко Шаровић, бивши министар вањске трговине и економских односа, али и национални координатор за сарадњу с Кином. Европска унија главни је трговински партнер БиХ и има велики удио у инвестицијама, објашњава он.

“Кад они нама дају новац, БиХ је позвана да усклади своје законодавство са законодавством Европске уније”, каже Шаровић и додаје како Кинези инвестирају без да постављају услове.

“Ми смо, с друге стране, морали постављати услове, а то је да задовоље стандарде”, каже Шаровић, наводећи да су кинески инвеститори морали задовољавати стандарде БиХ и Европске уније.

Бивши министар наводи како је његова улога да отвори простор за сарадњу, али да је непосредна, те да је склапање уговора увијек остајало другим субјектима у БиХ.

Шаровић се у својим посјетама Кини састајао с представницима компанија из области енергетике и грађевинарства. Током 2017. године он се састао са званичницима компанија “Цхина Поwер” и “Синохyдро”, те с представницима “Еxим банке”.

Компанија “Синохyдро” учествује у пројекту изградње моста “Почитељ” у вриједности већој од 60 милиона марака, заједно са другом кинеском фирмом “Поwерцхина Роадбридге Гроуп” и азербејџанском компанијом “Азвирт”.

Ове компаније пробиле су рок изградње од 30 мјесеци па је трајање уговора продужено, али мост и даље није изграђен. Због тога су “Аутоцесте Федерације” по први пут покренуле процедуру наплате пенала због кашњења с радовима, а они могу износити максимално десет посто уговореног износа.

Двије године прије него што су “Аутоцесте Федерације” потписале уговор са “Синохyдром”, ова корпорација је кажњена у Африци због лажног представљања ранијих послова. Истрага антикорупцијског уреда “Афричке развојне банке” утврдила је да је “Синохyдро” давао лажне податке о успјешно завршеним пројектима да би добио посао иако ранији послови у стварности нису били завршени. Због тога је банка забранила пословање са овом фирмом на период од три године.

Из “Аутоцеста Федерације” нису одговорили на захтјев за интервју са директором, нити су одговорили на накнадно послана питања.

“Примање кинеског капитала краткорочно и средњорочно доноси неке бенефите за локалну земљу, али дугорочно доноси неизвјесност и ризике. (…) Неке од земаља могу да акумулирају дуг који на крају не могу да изнесу, па се креира вид политичке зависности”, каже Вуксановић.

(детектор.ба) Фото: БИРН /Влада Републике Српске/Аутоцесте ФБиХ